Apelationi sud u Beogradu nedavno je doneo pravosnažnu presudu kojom je Jasmina Bajović osuđena na tri godine zatvora zbog ubistva supruga Milorada Bajovića u novembru 2021. godine. Ova presuda potvrđuje prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu, iako je Jasmina prvobitno bila optužena za krivično delo ubistva, a sada je osuđena za lakše krivično delo – ubistvo na mah.
Tužilac je tražio strožu kaznu za Jasminu, ali je istakao brojne olakšavajuće okolnosti, poput toga da nikada nije bila osuđivana, da ima troje dece i da se dobro ponašala tokom suđenja. S druge strane, punomoćnica oštećenih tvrdi da je Jasmina pokušavala umanjiti svoju krivicu i da bi prijavila supruga za zlostavljanje da je to bila istina.
Branilac Jasmine ističe da je ona bila žrtva nasilja i nepodnošljivog ponašanja supruga, te da je došlo do incidenta kada je ona dovedena u stanje razdraženosti. Prema njegovim tvrdnjama, Jasmina je nanela samo jednu ranu bez namere da ubije Milorada, pokazujući kajanje odmah nakon incidenta. On predlaže minimalnu kaznu od godinu dana zatvora i tri meseca zabrane napuštanja stana.
Jasmina se obratila sudu u suzama izražavajući kajanje i moleći za najblažu kaznu kako bi mogla biti sa svojom decom. Sudsko veće je okarakterisalo delo kao ubistvo na mah, navodeći da je Jasmina dovedena u stanje razdraženosti ne svojom krivicom, i da je osuđena na tri godine zatvora zbog smanjene uračunljivosti koja je nastala kao posledica dugotrajnih zlostavljanja.
Tokom suđenja, sinovi Jasmine i Milorada su podržavali majku, ne pridružujući se krivičnom gonjenju već dolazeći kao podrška. Jasmina tvrdi da je bila konstantno zlostavljana od strane supruga koji je stalno pio i maltretirao nju i decu, i da je na dan ubistva bila izložena provokacijama i fizičkom napadu od strane Milorada.
Nakon incidenta, Jasmina i njen sin su pružili prvu pomoć ubijenom i pozvali Hitnu pomoć. Presuda Apelacionog suda stoji kao konacna odluka u ovom slučaju, a Jasmina će morati da služi kaznu zatvora u trajanju od tri godine zbog ubistva svog supruga.
