VAŠINGTON — Skoro šesnaest godina nakon što je u Umetničkom centru Kacen na Američkom univerzitetu u Vašingtonu prikazana skraćena verzija izložbe srpske savremene umetnosti „O normalnosti“, u tom istom prostoru ponovo su predstavljena dela umetnika iz Srbije. Nova postavka, nazvana SerbiaInRealLife, obuhvata radove dvanaest savremenih umetnika različitih generacija, nastalih u protekloj deceniji, koristeći raznovrsne medije poput slika, skulptura, digitalne umetnosti i mešovitih formi.
Umetnici čija su dela izložena žive u vremenu postsocijalističke tranzicije i globalizma, a teme kojima se bave su raznolike. One obuhvataju lična sećanja, religiju, preispitivanje identiteta, otuđenje u digitalnom svetu, kritiku medija i konzumerizma, kao i distopijske vizije.
Umetnici koji učestvuju u izložbi uključuju Arpada Pulaija, Biljanu Đurđević, Dajanu Perić Daglas, Gabriela Glida, Igora Simića, Ivanu Milev, Jovanku Mladenović, Nikolu Kolju Božovića, Nikolu Velickog, Nemanju Lađića, Vladislava Šćepanovića i Zdravka Joksimovića. Prema rečima Marije Milošević, vlasnice beogradske galerije „Art for All“, naziv izložbe simbolizuje želju da se predstavi Srbija u realnom životu, u trenutnom vremenu, a ne kroz virtualne ili metaversumske prizme.
Izložba je rezultat njenog posvećenog zalaganja i saradnje sa kolekcionarkom Elizabet Eskobar, koja je zavolela srpsku umetničku scenu tokom boravka u Beogradu. Ova saradnja dovela je do izložbe u umetničkoj četvrti Anakostija 2022. godine i postavke u galeriji na Menhetnu krajem 2024. godine. Milošević naglašava da je cilj bio pružiti novi pogled na srpsku umetnost, koja se često prikazuje kroz ograničene i stereotipne narative.
Kustoskinja Vesela Sretenović ističe da je umetnička scena Srbije vitalna, ali često nevidljiva i marginalizovana na međunarodnom nivou zbog geopolitičkih okolnosti. Džek Rasmusen, direktor i kustos muzeja Američkog univerziteta, prisetio se prethodne izložbe srpske umetnosti iz 2009. godine, ističući svoju želju da vidi šta srpski umetnici stvaraju danas.
U predgovoru kataloga, Rasmusen piše da mnogo umetnosti prikazane na izložbi istražuje teme identiteta, traume i nacionalizma. Umetnica Biljana Đurđević je ponovo na izložbi, gde prikazuje svoje delo „Poslednja večera“, koje nudi sumoran pogled na savremeni život i usamljenost izazvanu tehnologijom i medijima.
Vladislav Šćepanović u svojim delima preispituje kako digitalna tehnologija menja ljudske odnose, dok Kolja Božović istražuje brzi ritam modernog života. Igor Simić se bavi medijskim i političkim manipulacijama, a njegov rad uključuje performans bivšeg američkog predsednika Džordža Buša.
Jedna od ključnih tema izložbe je preispitivanje identiteta i pitanja šta znači biti Srbin u globalnom kontekstu. Gabriel Glid kombinuje simbole srpskog nasleđa sa savremenim uticajima, dok Dajana Perić Daglas koristi pčelinji vosak u svom delu „Molitvena lista“, posvećenom ličnim gubicima.
Umetnici poput Arpada Pulaija i Nikole Velickog istražuju mitove i simbole kroz svoje skulpture, dok Jovanka Mladenović spaja tradicionalne tehnike sa savremenim tehnologijama kako bi skrenula pažnju na efekte urbanizacije. Nemanja Lađić stvara audio-vizuelne instalacije kao odgovor na digitalni svet, dok Ivana Milev analizira umnožavanje i strukturu kroz svoje radove.
Rasmusen naglašava da u izloženim delima često ima humora, ali i ozbiljnosti, s naglaskom na traume i lepote savremenog života. Izložba SerbiaInRealLife predstavlja značajan korak u predstavljanju srpske umetnosti na međunarodnoj sceni, dok umetnici nastavljaju da se bore protiv stereotipa i predrasuda.
Iako su mnogi umetnici učesnici nekadašnji studenti i profesori Univerziteta umetnosti u Beogradu, izložba će trajati do 18. maja, uz podršku Ministarstva kulture i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kao i kompanije „Air Serbia“. Umetnost predstavlja most između ljudi, omogućavajući dijalog o univerzalnim temama koje su prisutne u svakom društvu.
