Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije, Arno Gujon, izneo je oštru kritiku na račun izjava penzionisanog američkog generala Veslija Klarka, koji je nedavno izrazio ponos na NATO bombardovanje Srbije 1999. godine. Gujon je istakao da su ove izjave duboko štetne za Srbiju, posebno za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji (KiM), koja se i dalje suočava sa ozbiljnim problemima i ugrožena je od strane većinske muslimanske albanske populacije.
U svom saopštenju, Gujon je upozorio da su Srbi na KiM, od 250.000 koliko ih je bilo pre 1999. godine, sada smanjeni na manje od 100.000, a pritisak na njih raste. On je naglasio da su srpski hrišćani na ovom području često izloženi nasilju i diskriminaciji, dok su njihova prava sistematski kršena. „Kosovski hrišćani žive u getima, izlazeći samo uz veliki lični rizik i povremeno su izloženi nasilnim pogromima“, kazao je Gujon.
Gujon je takođe ukazao na humanitarnu situaciju na KiM, koja ostaje poražavajuća. Podsetio je na reči tadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Kofi Anana, koji je 1999. godine rekao da su NATO vazdušni napadi izazvali brojne civilne žrtve i značajna razaranja, a da su posledice tih napada imale razoran uticaj na životnu sredinu, industriju i poljoprivredu. Gujon je istakao da su srpski hrišćani i dalje meta nasilja i da je njihov opstanak zavistan od krhkih veza sa Beogradom.
„Klarkove izjave otvaraju stare rane u trenutku kada se Srbija približava Evropskoj uniji, a zapadni svet se suočava sa zategnutim odnosima sa Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama“, naglasio je Gujon. On je takođe ukazao na to da, iako Klark govori o ekonomskom napretku Albanije i Kosova, stvarnost je da Kosovo, koje priznaje manje od 100 zemalja, i dalje ima reputaciju mafijaške države.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, takođe je reagovao na Klarkove izjave, rekavši da ne vidi na čemu se ogleda taj ponos. U obraćanju novinarima u Budimpešti, Vučić je rekao da su ljudi u Srbiji ogorčeni zbog onoga što je Klark učinio, dodajući da je napad na Srbiju bio protiv pravila UN. „Kako se može biti ponosan na nešto što je povredilo međunarodne zakone i napalo malu zemlju bez legitimnog razloga?“, upitao je Vučić.
Klark, koji je bio na čelu NATO snaga tokom bombardovanja, izjavio je za ABC News da je ponosan na tu operaciju i da Srbija treba da gleda ka budućnosti prihvatanjem te činjenice. Njegove reči izazvale su brojne reakcije u Srbiji, gde se mnogi osećaju povređeno i traže pravdu za ono što su preživeli tokom sukoba.
Gujon je takođe naglasio da se srpski narod i dalje bori sa posljedicama rata, uključujući i više od 500.000 srpskih izbeglica iz različitih sukoba, sistematsko uništavanje imovine, kao i nasilje i teror. „Mi ne smemo zaboraviti žrtve, a šutnja o ovim pitanjima može samo produbiti rane i otežati proces pomirenja“, zaključio je Gujon.
Ova situacija ponovo je otvorila raspravu o stanju na KiM i pravima Srba u toj pokrajini, dok se Srbija suočava sa izazovima na putu ka EU. U svetlu trenutnih geopolitičkih napetosti, ova tema ostaje jedna od najosetljivijih u srpskoj javnosti i međunarodnoj zajednici.
