Nacionalna izborna komisija u Belorusiji danas je zvanično registrovala inicijativni odbor koji podržava Aleksandra Lukašenka da se kandiduje za sedmi mandat na predstojećim predsedničkim izborima zakazanim za 26. januar. Ova registracija dolazi u vreme kada je izborna komisija odbacila pokušaje dvojice opozicionih političara da se kandiduju, što dodatno naglašava izazove sa kojima se suočava politička scena u Belorusiji.

Poslednji izbori u Belorusiji, održani pre četiri i po godine, doveli su do masovnih protesta širom zemlje i oštrog obračuna režima sa opozicijom. Ovo je rezultiralo zatvaranjem i bekstvom lidera opozicije, kao i hapšenjem desetina hiljada ljudi. Aktivisti za ljudska prava ističu da se u Belorusiji sada nalazi oko 1.300 političkih zatvorenika, a mnogima od njih je uskraćena adekvatna medicinska nega i kontakt sa porodicama.

Centralna izborna komisija je danas otvorila registraciju za inicijativne odbore, ali je odbila registraciju inicijativnih grupa lidera pokreta Za slobodu Jurasa Hubareviča i političara Alijaksana Dražduua, navodeći „kršenje procedure za podnošenje dokumenata“. Opozicioni lideri su izrazili ogorčenje ovakvom odlukom, ističući da su izbori zapravo „izborna farsa“ i da se „pravi protivnici Lukašenka neće moći takmičiti na izborima“.

Pavel Sapelka, portparol Grupe za ljudska prava Viasna, istakao je da su političari koji su se nekada usudili da izazovu Lukašenka sada bukvalno trunu u zatvoru, a sa njima nije bilo kontakta više od godinu dana, dok su neki od njih u veoma lošem zdravstvenom stanju. Ova situacija dodatno baca svetlo na represivnu prirodu režima u Belorusiji.

Opozicija u Belorusiji tvrdi da su predsednički izbori u zemlji lažni, a da se Lukašenku omogućava da ostane na vlasti po svaku cenu. Oni pozivaju međunarodnu zajednicu da osudi ovakvo ponašanje i da pruži podršku beloruskom narodu u njihovim naporima za demokratizaciju zemlje. Međutim, s obzirom na bliske veze Lukašenka sa Rusijom, mnogi analitičari smatraju da će međunarodna zajednica biti suzdržana u svojim reakcijama.

Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, tvrdi da je Belorusija suočena sa spoljnim pritiscima i da je potrebno očuvati stabilnost zemlje. On ističe da je njegova politika ključna za očuvanje suvereniteta i nezavisnosti Belorusije, te da će nastaviti da se bori protiv onih koji žele da destabilizuju zemlju.

U međuvremenu, beloruska opozicija se suočava sa sve većim pritiscima i represijom režima, koji ne želi da dozvoli bilo kakvu opoziciju ili narušavanje postojećeg političkog sistema. Mnogi opozicioni lideri su u zatvoru, u bekstvu ili su pod stalnim nadzorom vlasti, što otežava njihovu organizaciju i delovanje.

Belorusija se nalazi u političkoj krizi koja traje već godinama, a situacija se dodatno pogoršala nakon izbora 2020. godine. Masovni protesti širom zemlje su pokazali nezadovoljstvo građana politikom Lukašenka i zahtevali su njegovu ostavku. Međutim, režim je odgovorio represijom i hapšenjem hiljada ljudi, čime je ugušio protestni pokret.

Uprkos međunarodnim osudama i sankcijama, Lukašenko je uspeo da održi vlast i da se suprotstavi pritiscima sa zapada. On je uspostavio bliske veze sa Rusijom i KInom, koje mu pružaju podršku i pomoć u očuvanju vlasti. Međutim, ovo je dovelo do daljeg izolovanja Belorusije od Zapada i produbljivanja političke krize u zemlji.

Naredni predsednički izbori će biti ključni za budućnost Belorusije i za odnos zemlje sa međunarodnom zajednicom. Opozicija se nada da će uspeti da mobilizuje građane i da pokaže jedinstvo u borbi protiv režima, dok Lukašenko veruje da će uspeti da se održi na vlasti i da nastavi sa svojom politikom stabilnosti i suvereniteta.

U međuvremenu, beloruski građani se suočavaju sa ekonomskim poteškoćama, padom životnog standarda i nedostatkom slobode i demokratije. Mnogi mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za boljim životom, dok stariji građani ostaju i bore se za promene u zemlji.

Svi očekuju da će predstojeći izbori biti ključni za budućnost Belorusije i da će odrediti put zemlje u narednim godinama. Međutim, sa represivnim režimom koji ne priznaje političku opoziciju i sa međunarodnom zajednicom koja je podeljena u svojim stavovima, teško je predvideti ishod izbora i budućnost Belorusije.