Ove nedelje, 9. marta, kao i 16. marta, na Prvoj televiziji biće prikazan film o Dragoljubu Draži Mihailoviću, jednom od najkontroverznijih ličnosti srpske istorije. Njegova uloga tokom Drugog svetskog rata izaziva različita tumačenja: neki ga vide kao heroja, dok drugi smatraju da je bio izdajnik. U mnogim izvorima se navodi da je Draža bio prvi gerilac Evrope, koji se zakleo kralju i otadžbini, a svoju zakletvu nikada nije zaboravio.
Međutim, zvanična istorija ga prikazuje kao saradnika okupatora i neprijatelja naroda, što je narativ koji je dominirao tokom više od pedeset godina. Ipak, postavlja se pitanje zašto bi Draža proveo čitav Drugi svetski rat po šumama i planinama Srbije, umesto da ostane u Beogradu, ako je zaista bio saradnik okupatora. Njegova borba i aktivnosti tokom rata ostaju u senci mnogih kontroverzi i nejasnoća.
Žitelji mesta poput Vranica, Foče i Rame, koji su doživeli tragične sudbine tokom rata, imaju drugačiju perspektivu na Dražinu ulogu. Mnogi su stradali, a njihova se priča često gubi u velikim narativima o ratu. Ova dualnost u percepciji Draže Mihailovića otežava razumevanje stvarne prirode sukoba na ovim prostorima. Da li je Drugi svetski rat bio borba za slobodu ili kontrarevolucija? Ova pitanja ostaju otvorena i neodgovorena.
Draža Mihailović verovatno će zauvek ostati jedna od najtragičnijih ličnosti u srpskoj istoriji. Njegov lik se oblikuje van okvira politike, ratova i bitaka, i dobija svoj život kroz umetnost. Njegov portret, kao i njegovo nasleđe, oblikuju filmski umetnici, istoričari i obični ljudi, stvarajući različite interpretacije njegovog značaja. Od propagandnih filmova do istorijskih drama, Draža se pojavljuje u raznim ulogama koje odražavaju promene u društvenim i političkim okolnostima.
U ovom kontekstu, važno je razmotriti kakvu sliku o Draži prikazuju ove različite uloge. Da li su one odraz stvarnosti, ideologije ili vremena u kojem su nastale? Ekipa „EXploziva“, koja se sastoji od Dejana Vučenovića, Tijane Nikolić i Bojane Rosić, istražuje moć umetnosti u oblikovanju javnog mnjenja, kao i politiku koja stoji iza stvaranja mitova i umetničkih dela.
Dok se generacije suočavaju s ovim pitanjima, primer Draže Mihailovića ostaje kao podsticaj za diskusiju o nacionalnom identitetu, kolektivnoj memoriji i načinu na koji se istorija interpretira. U svetu gde se često preispituju vrednosti heroizma i izdaje, njegov lik nastavlja da izaziva debate i emotivne reakcije, čime postaje simbol složenosti srpske prošlosti.
Kroz različite medije, od filma do književnosti, Draža Mihailović se često koristi kao figura koja izaziva polemike i refleksije o identitetu naroda. Njegova priča se ne može jednostavno svrstati u kategorije dobra ili zla, već zahteva dublje razumevanje i analizu. Iako su stradanja nevinih ljudi tokom rata neosporna, razmatranje Dražinog nasleđa može pomoći u razumevanju šireg konteksta sukoba i njegovih posledica.
U konačnici, Draža Mihailović ostaje figura koja će izazivati interesovanje i rasprave među istoričarima, umetnicima i širokom javnošću. Njegova kompleksnost i kontradiktornosti su ono što ga čini relevantnim i danas, dok se svet suočava s pitanjima o identitetu, pravdi i istini.
