U poslednje vreme, teorija zavere koja se tiče Ekonomskog foruma u Davosu ponovo je postala aktuelna, nakon što su uticajni korisnici društvene mreže X iskoristili svoje podkaste i medijska gostovanja da prošire tvrdnje o „satanistima“ koji podmeću insekte u proteinske čokoladice. Ova teorija, koja je zapalila društvene mreže prošle godine, ponovo je u centru pažnje, a najglasniji zagovornici su američki glumac i podkaster Aleks Džons i njegov sagovornik.

Tokom jednog od svojih podkasta, Džons je izneo tvrdnje da se na Ekonomskom forumu u Davosu deli proteina čokoladica koje sadrže insekte. Njegov sagovornik, koji je takođe bio prisutan, potvrdio je da je video kako se ove čokoladice dele i da je lično uzeo jednu. On je rekao: „Ovo je proteinska čokoladica u kojoj se nalaze insekti i to svi znaju. Njih je delio čovek po Forumu u Davosu. Stotine ih je podelio. Ovo nije teorija zavere, uzeo sam jednu.“

Džons je otišao korak dalje i naglasio da se u proteinska pakovanja ubacuju larve muva, koje se mešaju s mlekom, što je po njemu „čista kriminalna aktivnost“. On je istakao da u Evropi ovo nije regulisano na način koji bi potrošače upozorio na prisustvo insekata u hrani. „Kada mi je čovek to dao danas na ulici u Davosu, rekao je da na omotu piše latinskim nazivom da ima larva. Ko još razume latinski?“ upitao je sagovornik.

Ova tema takođe je bila prisutna prošle godine tokom Ekonomskog foruma, kada su se pojavile slične tvrdnje o podmetanju insekata u hranu koju konzumiraju učesnici Foruma. Godišnji događaj u švajcarskom skijaškom gradu Davosu postao je meta bizarnih teorija i optužbi, a sve veći broj komentatora veruje da se na Forumu okuplja elita koja manipuliše globalnim događajima u svoju korist.

Aleks Fridfeld, istraživač iz Lige za borbu protiv klevete, komentarisao je ovu situaciju rekavši: „Ovo nije zavera koja se odvija na krajnjim marginama. Vidimo to na mejnstrim platformama društvenih medija koje dele Amerikanci. Videli smo kako ga šire mejnstrim medijske ličnosti u udarnim vestima, na njihovim profilima.“

Ove tvrdnje su izazvale različite reakcije na društvenim mrežama, a neki korisnici su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog uticaja ovakvih informacija na javno mnjenje. Kritičari smatraju da su ovakve teorije opasne jer mogu dovesti do panike i nesigurnosti među potrošačima. S druge strane, pristalice ovih teorija tvrde da je važno postavljati pitanja o tome šta jedemo i ko stoji iza odluka o hrani koja se nudi potrošačima.

Kao što je i ranije spomenuto, Ekonomski forum u Davosu često je mesto gde se okupljaju moćnici i donosioci odluka, što ga čini plodnom zemljom za razne teorije zavere. U svetu u kojem su informacije lako dostupne, a društvene mreže omogućavaju brzinu širenja poruka, ovakve tvrdnje mogu lako dobiti na popularnosti, bez obzira na to koliko su osnova ili dokazi za njih bili slabi.

U zaključku, iako su teorije zavere često kritizirane kao neosnovane, njihova prisutnost na društvenim mrežama i u širem javnom diskursu ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i informisanjem potrošača o hrani koju konzumiraju. U svetu gde se sve više raspravlja o održivosti, bezbednosti hrane i etici u proizvodnji, važno je da se potrošači osećaju sigurnima u informacije koje primaju i da postavljaju pitanja o tome šta zapravo jedu.