Sofija – Godišnja stopa inflacije u Bugarskoj zabeležila je porast u februaru, dostižući 4% u poređenju sa 3,7% u januaru, što predstavlja najviši nivo inflacije u poslednjih 14 meseci, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (NSI). Ovaj trend ukazuje na nastavak pritisaka na cene, koji su se povećali u različitim sektorima.
Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su sa 4,4% u januaru na 4,6% međugodišnje, dok su cene stambeno-komunalnih usluga takođe zabeležile rast sa 5,1% na 5,6%. Ova poskupljenja potkrepljuju zabrinutost potrošača i ekonomista o rastućim troškovima života.
Pored hrane i stambenih usluga, cene u sektoru zdravstva su ubrzale rast sa 2,5% na 2,7%, dok su usluge u rekreaciji i kulturi zabeležile povećanje sa 5,3% na 6,1%. Ovi podaci ukazuju na širi trend rasta cena u različitim sektorima, što može uticati na potrošačku potražnju i opštu ekonomsku stabilnost.
Na mesečnom nivou, cene su porasle za 0,6%, što je sporiji rast u odnosu na januar kada su cene skočile za 2%. Ovi rezultati sugerišu da inflacija, iako se povećava, možda ne raste bržim tempom nego u prethodnim mesecima.
Holandska bankarska grupacija ING predviđa da će inflacija u Bugarskoj dostići 4,6% tokom ove godine. Jedan od uzroka ovog povećanja biće liberalizacija tržišta električne energije, što može dodatno opteretiti potrošače i doprineti rastu cena.
Politika i stabilnost su takođe ključni faktori u ovom kontekstu. Analiza ukazuje na to da bi svaka promena u političkom pejzažu, kao što je ulazak novih partija u Narodnu skupštinu nakon preračunavanja izbornih rezultata, mogla stvoriti dodatnu neizvesnost. Ova politička dinamika može imati direktan uticaj na ekonomske politike i mere koje vlada preduzima, što dalje može uticati na inflaciju i ekonomsku stabilnost.
U svetlu ovih izazova, ING ostaje optimista kada su u pitanju ekonomski izgledi Bugarske. Banka predviđa stabilnu stopu rasta od 2,6% u 2025. godini, što će biti podržano nedavnim povećanjem plata i ekspanzivnom fiskalnom politikom. Ove mere se očekuju da će stimulisati kako privatnu, tako i javnu potrošnju, čime bi se doprinosilo oporavku ekonomije.
U zaključku, inflacija u Bugarskoj se suočava sa izazovima koji dolaze iz različitih sektora, a dodatni pritisci dolaze i iz političkog okruženja. Dok se očekuje da će inflacija nastaviti da raste, optimizam oko ekonomske stabilnosti i rasta ostaje prisutan, uz fokus na održavanje stabilnosti i potrošnje. Ovi faktori će biti ključni za ekonomski razvoj zemlje u narednim godinama.
