Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je podiglo optužnicu protiv D. U. (31), koji se sumnjiči da je 22. jula prošle godine izvršio razbojništvo nad L. Z. U optužnici se navodi da je D. U. presreo oštećenog u blizini autobuskog stajališta „Blok 63“ u Novom Beogradu, preteći mu da u torbici koju nosi ima pištolj. Pretnjom je tražio od L. Z. da mu preda nakit koji je imao na sebi, uz dodatak da „bira u koju će nogu da mu puca“.

Prema saopštenju tužilaštva, incident se dogodio u 13.43 časova kada je D. U. prišao L. Z. i pitao ga da li je iz kraja. Potom mu je naredio da stane, ističući da poseduju oružje. Oštećeni se, u strahu za svoj život, pokorava zahtevima napadača. D. U. je, kako se navodi, dodirnuo svoju torbicu i naložio L. Z. da skine zlatan lančić i narukvicu koje je nosio.

U strahu od potencijalnog napada, L. Z. je predao D. U. zlatan lančić marke „Cartier“ sa priveskom u obliku krstića, kao i zlatnu narukvicu takođe marke „Cartier“. Nakon što je dobio traženi nakit, D. U. se udaljio sa mesta događaja. Ovaj incident je izazvao zabrinutost među građanima, naročito s obzirom na to da se radilo o očiglednom nasilju i pretnji oružjem.

D. U. je, prema podacima iz tužilaštva, višestruki povratnik u izvršenju sličnih krivičnih dela. On je već četiri puta pravnosnažno osuđen zbog razbojništava, što dodatno komplikuje njegovu situaciju pred sudom. Javni tužilac je predložio primenu zakona koji se odnosi na višestruke povratnike, čime bi kazna mogla biti pojačana. Za krivično delo razbojništva, prema Krivičnom zakoniku, zaprećena kazna zatvora može se kretati od dve do deset godina, što znači da bi D. U. mogao dobiti značajnu kaznu zbog svojih ponovljenih prekršaja.

S obzirom na sve navedeno, ovaj slučaj je još jedan u nizu incidenata koji bacaju senku na bezbednost građana u Beogradu. Građani su sve više zabrinuti zbog porasta nasilja i razbojništava, a ovakvi događaji podstiču raspravu o potrebnim merama za poboljšanje sigurnosti u urbanim sredinama. Policija i pravosudni organi će morati da preduzmu dodatne korake kako bi se osigurala sigurnost građana i sprečilo da ovakvi incidenti postanu svakodnevica.

Na kraju, ovaj slučaj postavlja važno pitanje o efektivnosti kaznenih mera i rehabilitaciji povratnika u izvršenju krivičnih dela. Kako bi se smanjila stopa recidivizma, potrebno je raditi na programima rehabilitacije i reintegracije, uz istovremeno jačanje policijskih i pravosudnih kapaciteta.