Zagreb je nedavno objavio zabrinjavajuće podatke o inflaciji, koja je u januaru 2024. godine dostigla nivo od četiri procenta, prema Državnom zavodu za statistiku (DZS). Ovaj podatak označava ubrzanje rasta cena na godišnjem nivou četvrti mesec zaredom. Takođe, harmonizovani indeks potrošačkih cena pokazuje inflaciju od pet posto, što je najviše u evrozoni.
Prema prvoj proceni indeksa potrošačkih cena, inflacija od četiri posto u odnosu na januar prošle godine ukazuje na kontinuirani porast cena. U poređenju sa decembrom prošle godine, inflacija je porasla za 0,1 posto. Ovaj trend ubrzanja cena počeo je u oktobru 2023. godine, kada je inflacija zabeležila rast od 2,2 posto, a nastavila se sa 2,8 posto u novembru i 3,4 posto u decembru.
Analizirajući glavne komponente indeksa, DZS je naveo da je procenjena godišnja stopa inflacije za usluge iznosila 6,3 posto, dok su hrana, piće i duvan zabeležili rast od 4,7 posto. Cene energije su porasle za 4,5 posto, dok su industrijski neprehrambeni proizvodi bez energije imali minimalan rast od 0,5 posto. Na mesečnom nivou, cene su porasle za 2,2 posto u odnosu na decembar, dok su usluge porasle za 1,4 posto. Cene hrane, pića i duhana su se povećale za jedan posto, dok su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda bez energije pale za 3,4 posto.
DZS je najavio da će konačni podaci o indeksu potrošačkih cena biti objavljeni 24. februara, prema klasifikaciji ECOICOP, koja se odnosi na potrošnju prema nameni. Ovi podaci su važni za razumevanje ekonomskih trendova i prilagođavanje ekonomskih politika.
Prema Eurostatu, godišnja stopa inflacije u decembru, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), iznosila je pet posto. Ovo je najviši procenat među zemljama članicama evrozone. U poređenju sa celom evrozonom, prosečna godišnja inflacija u januaru iznosila je 2,5 posto, dok su druge zemlje, poput Belgije, zabeležile inflaciju od 4,4 posto, Slovačka 4,1 posto, a Austrija 3,5 posto.
Ovi podaci naglašavaju izazove sa kojima se Hrvatska suočava u kontekstu ekonomskog rasta i stabilnosti. U uslovima rastućih cena, kupovna moć građana može biti ugrožena, što dodatno otežava svakodnevni život. U tom smislu, vlada i ekonomski stručnjaci moraju raditi na strategijama koje bi mogle da ublaže efekte inflacije.
Uprkos trenutnim izazovima, važno je napomenuti da inflacija može biti rezultat različitih faktora, uključujući globalne ekonomske trendove, promene u potražnji i ponudi, kao i politike centralnih banaka. U ovom kontekstu, ekonomisti često upozoravaju na potrebu za ravnotežom između stimulacije ekonomske aktivnosti i kontrole inflacije.
Hrvatska se nalazi u specifičnom trenutku, posebno nakon ulaska u evrozonu, što donosi nove izazove i prilike. Očekuje se da će podaci o inflaciji i dalje oblikovati politiku i strategije vlade, kako bi se osiguralo da građani mogu da se nose sa poskupljenjima koja su postala sve učestalija.
U zaključku, inflacija u Hrvatskoj pokazuje znake ubrzanja, što zahteva pažnju i akciju od strane vlade i ekonomskih stručnjaka. Monitoring inflacije i prilagođavanje ekonomskih politika su ključni za očuvanje ekonomske stabilnosti i poboljšanje životnog standarda građana. U narednim mesecima, biće važno pratiti kako se situacija razvija i koje mere će biti preduzete kako bi se ublažili efekti inflacije na svakodnevni život.
