Zagreb – Hrvatska se suočava sa ozbiljnim problemima kada je reč o korupciji, zauzimajući 63. mesto na Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. godinu, koji je objavila organizacija Transparensi internešnala (TI). Ovaj indeks, koji se vodi od 1995. godine, predstavlja jedan od najvažnijih globalnih pokazatelja koji meri nivo korupcije u javnom sektoru.
Prema CPI, zemlje se rangiraju na osnovu percepcije korupcije, koristeći stručne procene i istraživanja javnog mnenja. Indeks obuhvata 180 zemalja, ocenjivajući ih na skali od 0 (visoka korumpiranost) do 100 (bez korupcije). U ovom izdanju, Danska je prepoznata kao najmanje korumpirana zemlja na svetu, sa impresivnih 90 bodova. Ova zemlja je zadržala prvo mesto sedmi put zaredom, dok Finska sledi sa 88 bodova.
Singapur i Novi Zeland se nalaze na trećem i četvrtom mestu sa 84, odnosno 83 boda, dok Luksemburg, Norveška i Švajcarska dele peto mesto sa po 81 bod. Ovi rezultati ukazuju na to da su zemlje koje se nalaze na vrhu liste uspešne u održavanju transparentnosti i odgovornosti u svojim institucijama.
Hrvatska, s druge strane, pokazuje zabrinjavajuće rezultate u borbi protiv korupcije. Na osnovu ovog indeksa, jasno je da je korupcija i dalje prisutna u mnogim aspektima javnog života u zemlji. Ovaj problem ne utiče samo na politički i ekonomski sistem, već i na poverenje građana u institucije.
Kritičari ukazuju na to da su u poslednjih nekoliko godina postojali brojni skandali povezani sa korupcijom, koji su dodatno oslabili poverenje javnosti. Mnogi građani smatraju da su institucije koje bi trebale da se bore protiv korupcije često same uključene u koruptivne prakse, što dovodi do osećaja bespomoćnosti među građanima.
Takođe, organizacija Transparensi internešnala naglašava da je važno da se zemlje, poput Hrvatske, fokusiraju na unapređenje svojih pravnih okvira i jačanje institucija koje se bore protiv korupcije. Potrebne su reforme koje će omogućiti efikasniju borbu protiv korupcije i osigurati transparentnost u radu svih državnih institucija.
Osim toga, potrebno je podići svest među građanima o važnosti borbe protiv korupcije i njihovoj ulozi u tom procesu. Obrazovne kampanje i jačanje građanskog aktivizma mogu igrati ključnu ulogu u ovom procesu, podstičući građane da prijavljuju korupciju i zahtevaju odgovornost od svojih predstavnika.
Indeks percepcije korupcije takođe ukazuje na to da su zemlje sa višim nivoima slobode medija i civilnog društva često bolje rangirane. Slobodni i nezavisni mediji igraju ključnu ulogu u otkrivanju korupcije i držanju vlasti odgovornima. U tom smislu, Hrvatska bi trebala raditi na jačanju medijskih sloboda i omogućiti novinarima da slobodno istražuju i izveštavaju o korupciji.
U svetlu ovih rezultata, važno je da hrvatske vlasti prepoznaju ozbiljnost situacije i preduzmu konkretne korake kako bi se poboljšala percepcija o korupciji u zemlji. To uključuje jačanje zakonskih okvira, unapređenje transparentnosti u radu institucija, kao i borbu protiv korupcije na svim nivoima društva.
Na kraju, borba protiv korupcije nije samo zadatak vlade, već zahteva i zajednički napor svih građana. Samo kroz zajedničku akciju možemo stvoriti društvo u kojem su transparentnost i odgovornost temelj svih institucija. Hrvatska ima potencijal da postane uspešna i prosperitetna zemlja, ali to zahteva ozbiljan pristup i odlučnost u borbi protiv korupcije.
