U Hrvatskoj, sve više kompanija razmatra promene u svojim radnim modelima kako bi poboljšale uslove za zaposlene i povećale efikasnost. Jedna od njih je kompanija Stillvil iz Velike Gorice, koja se specijalizovala za servis viljuškara. Vlasnik Vanja Šuvak nedavno je uveo četvorodnevnu radnu nedelju, što se pokazalo veoma uspešnim potezom. Ova odluka doneta je kao odgovor na izazove sa kojima se suočavaju poslodavci u potrazi za kvalifikovanim radnicima, posebno u usko specijalizovanim sektorima.
Uvođenje kraće radne nedelje omogućilo je zaposlenima da uživaju u većem balansu između posla i privatnog života. Iako su takvi modeli već prisutni u nekim sektorima, kao što je IT, gde fizička prisutnost nije nužna, u mnogim industrijama, uključujući servis viljuškara, ovo je novina. Prema rečima Šuvaka, kompanija je želela da se prilagodi novim trendovima na tržištu rada, gde je zadržavanje dobrih radnika postalo izazov.
Kratkoročni rezultati u firmi Stillvil su ohrabrujući; efikasnost rada se povećala, a radnici su izrazili zadovoljstvo novim radnim aranžmanom. Ovaj model rada može privući nove talente koji traže bolje uslove, što je od suštinske važnosti za opstanak i rast kompanije. U svetu gde se borba za kvalifikovane radnike intenzivira, fleksibilnost u radnim aranžmanima može biti ključni faktor u privlačenju i zadržavanju zaposlenih.
Iako je četvorodnevna radna nedelja još uvek relativno neobična u hrvatskom poslovanju, postoje i druge kompanije koje su se odlučile za slične promene. Međutim, većina njih dolazi iz sektora koji se oslanja na digitalne tehnologije, gde je rad na daljinu normalna praksa. U takvim okruženjima, radnici često imaju veću slobodu u organizaciji svog radnog vremena, dok tradicionalne industrije i dalje se suočavaju sa izazovima prilagođavanja.
Prema izveštaju Jutarnjeg lista, slična praksa može doneti brojne koristi, uključujući smanjenje stresa među zaposlenima, povećanje produktivnosti i poboljšanje opšteg zadovoljstva poslom. U kompanijama koje su već implementirale ovakav model, zabeleženi su pozitivni efekti kao što su smanjenje fluktuacije zaposlenih i povećanje timske kohezije.
S obzirom na to da je tržište rada u stalnoj promeni, važno je da kompanije budu spremne da se prilagode novim uslovima. Uvođenje kraće radne nedelje može biti jedan od načina da se odgovori na izazove poput nedostatka radne snage i konkurencije na tržištu. Takođe, ovakav pristup može doprineti stvaranju pozitivne slike o kompaniji kao poslodavcu koji brine o svojim zaposlenima.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da uspeh ovog modela zavisi od mnogih faktora, uključujući kulturu rada unutar kompanije, prirodu posla koji se obavlja i potrebe zaposlenih. Kompanije moraju pažljivo razmotriti kako će implementirati ovakve promene kako bi osigurale da su u skladu sa ciljevima poslovanja i potrebama tržišta.
Osim toga, uvođenje četvorodnevne radne nedelje može predstavljati izazov za menadžment, koji će morati da pronađe načine da održi nivo produktivnosti i kvalitet rada u skraćenom vremenskom okviru. To zahteva dobru organizaciju, planiranje i komunikaciju unutar tima.
Na kraju, iako su rezultati u kompaniji Stillvil ohrabrujući, potrebno je više istraživanja i analiza kako bi se utvrdilo kako ovakav poslovni model može biti primenjen u različitim industrijama i kako može doprineti opštem poboljšanju uslova rada u Hrvatskoj. U svakom slučaju, četvorodnevna radna nedelja predstavlja zanimljivu alternativu u potrazi za boljim radnim mestima i većim zadovoljstvom zaposlenih.
