Prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, objavljenim 25. januara 2025. godine, masovni bojkot kupovine koji je održan dan ranije imao je značajan uticaj na trgovinu u zemlji. Tokom ovog bojkota, broj izdatih računa za kupljenu robu u trgovinama opao je za čak 44 odsto u poređenju sa prethodnim petkom, dok je iznos koji je potrošen pao za neverovatnih 53 odsto. Ovi podaci ukazuju na to koliko je ozbiljna situacija u kojoj se nalaze hrvatski potrošači, koji su odlučili da se suprotstave visokim cenama koje su postale sveprisutne.
Masovni bojkot kupovine bio je reakcija građana na rastuće troškove života, koji su se drastično povećali u poslednjim mesecima. Hrvati su se odlučili da ne kupuju u prodavnicama, na benzinskim stanicama, u trgovačkim lancima, pa čak ni u šoping centrima. Ova akcija pokazuje nezadovoljstvo potrošača koje je kulminiralo zbog sve većih cena osnovnih životnih namirnica i usluga.
Podaci Poreske uprave otkrivaju da je u petak, 24. januara, izdato ukupno 5.096.083 računa, dok je ukupni iznos računa iznosio 78.373.051 evra. U poređenju sa prethodnim petkom, 17. januara, kada je izdato 7.195.480 računa sa iznosom od 121.898.234 evra, jasno je da je bojkot imao značajan uticaj na trgovinsku aktivnost. Ove brojke sugerišu da su građani bili odlučni u svojoj nameri da izraze nezadovoljstvo i da se bore protiv neprimerenih cena.
Bojkot kupovine nije samo lokalni fenomen; on odražava širok trend nezadovoljstva potrošača širom Evrope, gde su mnoge zemlje suočene sa sličnim problemima. Rastuće inflacije i povećanje cena energenata doveli su do smanjenja kupovne moći građana, što dodatno pogoršava situaciju. U Hrvatskoj, kao i u drugim zemljama, ljudi se osećaju prevareno zbog sve većih troškova života, dok se njihovi prihodi ne povećavaju u istom ritmu.
Reakcija potrošača tokom bojkota ukazuje na potrebu za promenama u trgovinskoj politici i ekonomskim merama. Mnogi potrošači smatraju da je vreme da se trgovci i vlada suprotstave ovom problemu i pronađu rešenja koja će olakšati svakodnevni život građanima. Na društvenim mrežama i u medijima, potrošači su razmenjivali iskustva i predloge o tome kako se dalje organizovati u borbi protiv visoke inflacije i nerealnih cena.
Takođe, bojkot kupovine može imati dugoročne posledice po trgovinske lance i ekonomiju u celini. Ako se ovakvi trendovi nastave, trgovci bi mogli biti primorani da revidiraju svoje cene ili da ponude veće popuste kako bi privukli kupce. U suprotnom, postoji rizik od daljeg smanjenja prometa i gubitka kupaca, što bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica po poslovanje.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da vlada i relevantne institucije reaguju na zabrinutost potrošača. Povećanje transparentnosti cena, kao i uvođenje mera za kontrolu inflacije, mogli bi pomoći u smanjenju tenzija i vraćanju poverenja potrošača. Građani traže konkretne akcije koje će im omogućiti da se osećaju sigurnije u pogledu svojih finansija.
U ovoj situaciji, bojkot kupovine je postao simbol otpora potrošača protiv neodrživih ekonomskih uslova. Ovaj događaj može poslužiti kao podsticaj za promene u politici i strategijama koje će se usmeriti ka zaštiti prava potrošača i stabilizaciji tržišta. Kako se situacija bude razvijala, biće interesantno pratiti kako će trgovci i vlada reagovati na ovaj val nezadovoljstva i koje mere će biti preduzete kako bi se popravila ekonomija i životni standard građana.
