Nakon objavljivanja nominacija za 97. dodelu Oskara, kolumnista Danijel Dadario iz magazina Varajeti primetio je da su neki značajni filmovi izostali iz trke za ovu prestižnu nagradu. Njegova analiza sugeriše da Akademija nije spremna da nagradi filmove koji se direktno bave seksualnošću. U ovom kontekstu, on ističe da su filmovi „Babygirl“ i „Kvir“, koji se bave kompleksnim temama seksualnosti, izostali iz nominacija, uprkos aktivnim kampanjama njihovih glavnih glumaca, Nikol Kidman i Danijela Krejga.
U filmu „Babygirl“, Kidman igra ženu koja se suočava sa svojom telesnošću nakon afere, dok Krejg u „Kvir“ tumači gej muškarca koji izražava svoje emocije kroz fizičku formu. Iako su oba naslova imala potencijal za nominacije, nisu ni u jednom trenutku bili uzeti u obzir. Osim njih, film „Challengers“ sa Zendayom, koji se smatrao prolećnom senzacijom, takođe nije dobio nominacije. S druge strane, „Nosferatu“, gotski film o požudi, nije uspeo da se izbori za nominaciju za najbolji film, iako su mnogi smatrali da bi bio odličan kandidat.
Dadario podseća da izostanak ovih filmova nije šokantan. Kampanje Kidman i Krejga su izgubile na snazi kako su im nominacije izmicale, dok je „Challengers“ možda jednostavno izgubljen u sećanju gledalaca. On smatra da je „Challengers“ najnepravednije izostavljen, s obzirom na njegovu muziku i scenarij koji istražuju složene seksualne teme.
Među iznenađenjima nominacija, Dadario ističe odsustvo Pamele Anderson i Džejmi Li Kertis za film „The Last Showgirl“. Odsustvo ovih glumica upoređuje sa situacijom kada je film „Hustlers“ prošao bez nagrada 2019. godine, kada je Dženifer Lopez bila favorizovana za nominaciju. Izostanak nominacije za Lopez sugeriše da Akademija ne ceni tone koje su specifične za određene filmove, kao što su „Hustlers“ i „The Last Showgirl“.
U analizi, Dadario napominje da su filmovi koji su nominovani imali drugačiji pristup nasilju u poređenju sa seksualnošću. Film „The Substance“ sa Demi Mur takođe je nagrađen, ukazujući na to da je nasilje često prihvatljivije u Holivudu nego seks. S druge strane, „Anora“ je film koji na neki način pruža kontraargument, istražujući seksualnost kroz kompleksne međuljudske odnose, dok seksualnost nije samo sredstvo za pokretanje priče, kako je to slučaj u filmovima „Kvir“ i „Babygirl“.
U ostvarenjima kao što su „Kvir“ i „Babygirl“, seks je centralni motiv, dok je u „Challengers“ on samo jedan aspekt priče. Dadario primećuje da su ovi filmovi, kroz svoje direktne i ponekad neprijatne prikaze seksualnosti, izazvali reakcije koje su možda previše za Akademiju.
Završava svoju analizu konstatacijom da su ovogodišnje nominacije za Oskara „pohvalno široke“ i da uključuju različite političke teme, ali i dalje postoje granice koje Oskar nije spreman da pređe. Iako su neki filmovi poput „Dina: Drugi deo“ i „Nickel Boys“ dobili priliku, i dalje se oseća da određene teme, poput otvorene seksualnosti, ostaju van domena nagrada.
U zaključku, Dadario ističe da je važno preispitati stavove Akademije prema filmovima koji se bave seksualnošću, jer se čini da postoji određeni strah od nagrađivanja takvih narativa. Ova situacija otvara pitanje o tome koliko su se vrednosti i percepcije u filmskoj industriji promenile i da li su spremne da prihvate različitost u temama koje se istražuju.
