Kinesko zakonodavno telo otvorilo je treću sednicu, tokom koje je Peking najavio povećanje budžeta za odbranu za 7,2% u ovoj godini. Prema nacrtu budžeta, planirana potrošnja za odbranu iznosi više od 1,78 biliona juana, što je otprilike 249 milijardi dolara, prema izveštaju agencije Sinhua.
Otvaranju sednice u Velikoj sali naroda u Pekingu prisustvovali su kineski predsednik Si Đinping i drugi visoki zvaničnici, dok je premijer Li Ćiang predstavio izveštaj o radu Vlade. Povećanje budžeta dolazi usred rastućih tenzija između Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Kina je jasno stavila do znanja da je spremna za „bilo kakvu vrstu rata“ sa SAD, u trenutku kada je Donald Tramp održao stominutni govor u Kongresu.
Ova izjava iz Pekinga došla je kao odgovor na carine koje je uvela Trampova administracija, a koje se navodno odnose na pitanje fentanila. Kineska ambasada u SAD-u je izjavila: „Ako SAD zaista žele da reše pitanje fentanila, prava stvar je da se konsultuju sa Kinom tretirajući jedni druge kao jednake. Ako je rat ono što SAD žele, bilo da je to carinski rat, trgovinski rat ili bilo koja druga vrsta rata, spremni smo da se borimo do kraja.“
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova takođe je upozorio da „pritisci, prinuda ili pretnje“ nisu pravi način za rešavanje odnosa sa Kinom. „Zastrašivanje nas ne plaši. Maltretiranje ne deluje na nas. Svako ko koristi maksimalan pritisak na Kinu bira pogrešnog protivnika i greši u proračunima,“ naglasila je kineska vlada.
Kina je nedavno uvela dodatne carine od 10-15% na poljoprivredne proizvode iz SAD-a, prema saopštenju Ministarstva trgovine Narodne Republike Kine. Ove nove carine obuhvataju 15% na uvoznu piletinu, pšenicu, kukuruz i pamuk, dok su soja, svinjetina, govedina, morski proizvodi, voće, povrće i mlečni proizvodi podložni dodatnim carinama od 10%.
Osim toga, Kina je dodala 15 američkih kompanija na svoju listu za kontrolu izvoza „kako bi zaštitila bezbednost i interese zemlje“. Takođe, deset američkih kompanija je stavljeno na listu „nepouzdanih organizacija“, što dodatno komplikuje trgovinske odnose između dve zemlje.
U noći 4. marta, američki predsednik Donald Tramp je udvostručio carine na robu iz Kine sa 10% na 20%. On je optužio Peking da nije preduzeo dovoljno koraka da zaustavi protok sintetičkih opioida, uključujući fentanil, u Sjedinjene Države, ističući da to predstavlja „izuzetnu pretnju“ po nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku i ekonomiju zemlje.
Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose između Kine i SAD-a, koji su odavno u fokusu globalne politike. Peking je, s jedne strane, odlučan da ojača svoju vojnu moć, dok s druge strane, pokušava da se izbori sa ekonomskim pritiscima koje dolaze iz Vašingtona. Kineski zvaničnici su naglasili da su spremni da se bore protiv pritisaka i pretnji, ukazujući na to da se Kina neće povući pred izazovima koje postavlja američka administracija.
Ova napetost između Kine i SAD-a može imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i međunarodne odnose, dok se svet suočava s rastućim ekonomskim i političkim previranjima. Očekuje se da će budući događaji oblikovati ne samo odnose između ovih dveju sila, već i globalnu stabilnost.
