U mesecima kada se Amerika priprema za nove predsedničke izbore, a na Bliskom istoku besni sukob Izraela i Hamasa, javnost u Sjedinjenim Državama ima još jednu temu oko koje se „lome koplja“. Iako svađa dvojice superzvezda hip-hopa, Kendrika Lamara i Drejka naizgled deluje kao samo još jedna epizoda u svetu muzičke industrije, za mnoge je to više od pukog „merenja mišića“. Ona prožima sve pore i generacije američkog društva i ukazuje na probleme sa kojima se ono suočava.

Za trinaestogodišnju učenicu Katju iz Vašingtona, hip-hop je jedan od omiljenih muzičkih žanrova, a Kendrik i Drejk, uz Džej Kola, predstavljaju glavne zvezde. Kaže da je detaljno obaveštena o svemu što se dešava i da, kao i njene vršnjakinje, čeka kada će dvojica sukobljenih izbaciti nove pesme u kojima se međusobno optužuju. „Mnogi kažu da Drejk pobeđuje jer je on objavio poslednju „diss“ pesmu, ali ja mislim da je Kendrik trijumfovao. Nije važno koliko pesama izbaciš, već šta kažeš i u tom smislu mi deluje da je Kendrik ‘uništio’ Drejka. Kod obojice su dokazi posredni, Drejk se u suštini samo hvatao za slamke i pokušavao da se odbrani u ’The heart part 6’. Generalno, mislim da su Kendrikove rime smislenije i promišljenije“, objašnjava Katja.

Sedamnaestogodišnjoj Emi iz Rokvila u Merilendu kod hip-hopa se sviđa što može da bude dobar za podizanje raspoloženja, pred utakmice i treninge, nekad je veoma emotivan i ima različitih načina da se povežu sa slušaocima. I ona prati sukob dvojice hip-hop izvođača od početka, kaže da nije ni mogla da pobegne od toga, jer je “svuda na društvenim mrežama”. Međusobno u društvu jedni druge obaveštavaju da je izašla nova pesma, kaže Ema, pa ih odmah odslušaju i formiraju mišljenje. “Mislim da bi većina ljudi mogla da se složi da je Kendrik do sada pobeđivao samo zato što su njegove „diss“ pesme bile bolje od Drejkovih. I mnogi smatraju da udara jače od Drejkovih. Drejk je više odgovarao, ali Kendrik je stvarno ciljao u njega i duboko ga ranio”, kaže ova srednjoškolka.

Pre više od decenije, njih dvojica su sarađivala na nekoliko pesama, ali to nije dugo trajalo. Godine 2013, dobitnik Pulicerove nagrade Lamar je izveo pesmu „Control“ Big Šona, u kojoj je “prozvao” niz savremenih repera uključujući Drejka, Džej Kola, Mik Mila, Puš Tija, A$AP Rokija, Big K.R.I.T-a, Valea, pa čak i samog Big Šona. U narednim godinama, usledila su povremena “peckanja”, ali je sukob Drejka i Kendrika Lamara eskalirao u martu ove godine, kada su njih dvojica izbacila više „diss“ pesama čiji je cilj da vređaju onog kome su upućene. Međusobno su se optuživali za zlostavljanje u porodici, nasilje, pa čak i pedofiliju.

Džejson Rouls, docent na katedri za hip-hip Ohajo stejt univerziteta, ističe da ovakvi hip-hop sukobi nisu ništa novo i da predstavljaju deo te kulture. “Možemo da se vratimo do Bizi Bija i Kul Mo Dija, ili do LL Kul Džeja. Ove svađe sežu u sedamdesete, na početak kulture. A u toj kulturi postoji konkurencija, želite da budete najbolji u hip hopu. A ako tvrdite da ste najbolji, moraćete da branite tu titulu. I otuda svađe. Ali, znate, nismo imali ovakav duel između superzvezda već neko vreme”, kaže Rouls za Glas Amerike. Upozorava da izvođači ponekad idu predaleko u tim svađama koje onda postaju opasne, ali ističe da to ne mora da bude pravilo.

Profesor Džejson Rouls (Foto: Ohio State University) Za Džejnu Džeferson, novinarku i muzičku kritičarku “bitke” su deo kulture koje su učinile da hip-hop postane to što jeste danas. “To bi trebalo da bude zabavno, dobroćudno, da se ljudi provedu i malo ‘začine igru’“. Ali takođe, pošto repom i dalje dominiraju muškarci, verujem da, iako nisam muško, mnogi vole da to dovedu do nivoa gde je vređanje način na koji rešavaju svađe. I nadam se da ovo neće nastaviti da eskalira u nešto gore, jer se to već događalo u repu“, navodi ona za Glas Amerike.

Za mnoge ljubitelje hip-hopa, najveći i najtragičniji sukob bio je onaj između Tupaka Šakura i Bigija (Kristofera Volasa) devedesetih godina. Tupak je potpisao ugovor sa izdavačkom kućom sa sedištem u Kaliforniji, a Bigi (25) je bio iz Njujorka. Njih dvojica su počeli kao saradnici, ali je došlo do sukoba nakon što je Tupak upao u zasedu i ranjen u studiju za snimanje u Njujorku 1994. On je tvrdio da su Bigi i Pi Didi bili odgovorni, pisao je tada Asošiejted pres. Nekoliko legendarnih „diss“ pesama proisteklo je iz njihove svađe, kao što su „Who Shot Ya“ od Bigija i „Hit em Up“ od Tupaka. Rivalstvo Zapadne i Istočne obale u hip-hopu okončano je u septembru 1996. kada je Tupak ubijen u Las Vegasu. Šest meseci kasnije, Bigi će doživeti istu sudbinu u Los Anđelesu.

Njihova smrt je bila udarac za hip-hop svet, i iako je prošlo skoro 30 godina, mnogi obožavaoci žanra smatraju da i danas postoji praznina u rep industriji nastala posle njihovih smrti. Za razliku od mnogih, Ostin Džekson, profesor na katedri za Afričke studije Braun univerziteta, smatra da sadašnji sukob nije relevantan i ne može da se poredi sa sukobom Tupaka i Bigija. „Važno je imati na umu da je Tupak bio proizvod crne oslobodilačke vojske i stranke Crnih pantera za samoodbranu. Njegova majka je bila deo grupe Panteri 21. Uprkos svojoj komercijalnoj privlačnosti, Tupak je zadržao svoj revolucionarni etos tokom kratke umetničke karijere. Njegov sukob sa Bigijem proizveli su korporativni menadžeri tražeći profit od toga. Na kraju je obojicu koštalo života“, tvrdi Džekson za Glas Amerike.

On podseća da hip-hop, generalno, ima dvostruk značaj i smatra da sukob Drejka i Kendrika „nije pravi hip-hop“. „U svom pravom, autentičnom obliku, hip hop je glas bezglasnih, originalna umetnička i kulturna praksa koja govori istinu onima koji su moćni. Sa druge strane, hip-hop predstavlja suštinski kulturni kontinuum – jezik i kulturne izraze koji vuku poreklo iz Afrike, koje su porobljeni Afrikanci prenosili preko Atlantika“.

Profesor Ostin Džekson (Foto: Brown University) Novinarka Džejna Džeferson, međutim, smatra ovakve svađe nekada mogu da podignu status hip-hopa, a ukazuje i na to da su pojedine „diss“ pesme zaista dobre, u muzičkom i produkcijskom smislu. U prilog tome navodi i da je Kendrikova pesma „Not like us“ došla do prvog mesta na top listama u Americi. „To je jednostavno izvrsna pesma, produkcija je fantastična. Istovremeno je u skladu sa duhom svađe. Bilo je toliko komentara Drejkovih fanova koji su govorili da su pesme dobre, ali ne možete da igrate uz njih. Dakle, da napravite „diss“ pesmu uz koju možete plesati, vau, to je otišlo tako daleko. Ovo je prva solo pesma Kendrika Lamara koja je broj jedan. I da to bude na ovaj način, protiv nekoga koga baš ne voli, to je samo višnjica na šlagu“.

Mlađim generacijama sukob Drejka i Kendrika je velika tema za razgovor, kaže Ema, učenica treće razreda srednje škole u predgrađu Vašingtona, Rokvilu. Čak su se i na času engleske književnosti dotakli teme hip-hopa i albuma ‘Damn’ Kendrika Lamara. “To je bio jedan od albuma za koji je dobio Pulicera. Kritičari su ga prihvatili, dobro je napisan. Imali smo izbor, da analiziramo ili Boba Dilana ili Kendrika Lamara. Ali većina ljudi je izabrala Kendrika. To je pomoglo da ljudi shvate majstorstva njegovih tekstova i zašto bi mogao da bude bolji od Drejka i da pobedi u ovom sukobu i da se unapred vidi njegov talenat”, kaže Ema.

Džejna Džeferson dodaje da svađe u hip-hopu, iako dominiraju muškarci, nisu samo ograničene na njih. “Nedavno smo imali Niki i Kardi. Ta svađa je završila tako što je Kardi bacila cipelu na Niki Minaž i ona je završila sa velikom čvorugom na glavi. Dobijamo ženske rep svađe, ‘prozivke’ na društvenim mrežama. Mislim da sada kada su ove osobe toliko prisutne u našim životima putem društvenih mreža, mnogo je lakše videti kako se to dešava u realnom“.

Tupak Šakur (Foto: (AP/Frank Wiese, File) Ali svoditi suštinu hip-hopa kao žanra samo na sukobe i to u okviru jedne zemlje – Sjedinjenih Država ili zajednice – Afroameričke, u doba globalizacije bilo bi pogrešno. “Hip-hop je način života, ali ne radi se samo o crncima ili Afroamerikancma ili bilo kome drugome. Hip hop se raširio svetom i postao deo kulture mladih, ukorenjen je u nju. Istovremeno, „diss“ pesme nisu nužni uslov za hip-hop, ali su deo toga”, objašnjava profesor Džejson Rouls.

Uz opasku da je važno da sukob muzičara ostane samo na tom terenu, Rouls objašnjava i kako se priča o sukobu odvija u javnosti. Sportski treneri u Americi, recimo, koriste pesme kako bi motivisali svoje timove pred utakmice, a muzika se čak koristi u terapiji za povratak sportskih igrača na vrhunski nivo. “Muzika je uvek bila deo trenažnih i takmičarskih iskustava sportskih timova, a hip-hop je postao dominantno prisutan u tom procesu”, zaključuje Džejson Rouls.

U zaključku, sukob između Kendrika Lamara i Drejka nije samo obično “merenje mišića” u svetu hip-hopa, već i ogledalo društva u Sjedinjenim Državama. Kroz svađu ove dvojice superzvezda, učenici, novinari, profesori i ljubitelji muzike prate i pokušavaju da shvate šire društvene i kulturne kontekste koji stoje iza njihovih tekstova. Ako ništa drugo, ovaj sukob nas podseća na to koliko je hip-hop, kao i muzička industrija uopšte, moćan alat za izražavanje mišljenja, borbe za pravdu i promociju socijalne promene.