Velika matura u Srbiji trenutno je tema velike kontroverze, jer se ne zna hoće li biti uvedena školske 2023/24. godine kao što je planirano. Evropska Unija je platila 3,7 miliona evra za uvođenje ove reforme obrazovanja, koja bi trebala srednjoškolcima omogućiti učenje za znanje, a ne samo za ocene. Međutim, velika matura stvara haos među roditeljima i đacima, a sve ovisi o stavu novog ministra prosvete. Također, nije poznato koliko će bodova matura nositi za upis na fakultet, dok većina fakulteta ne priznaje ovaj ispit i tražit će polaganje njihovog prijemnog ispita.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, vidi niz problema u vezi s uvođenjem velike mature. Prema njegovim rečima, potrebno je razmotriti strukturu testa i težinu pojedinih predmeta, kako bi se olakšao pritisak na učenike. Također, Markov ističe nedostatak jasnoće u odnosu Ministarstva prosvete i univerzitetske zajednice, te nedovoljno vrednovanje mature u odnosu na prijemne ispite i uspeh u školi.

Maturanti gimnazija će na velikoj maturi polagati srpski jezik, matematiku i jedan od predmeta sa liste (strani jezik, fizika, hemija, biologija, geografija, istorija), dok će maturanti srednjih stručnih škola polagati srpski jezik, matematiku i stručni deo mature. Maturanti trogodišnjih škola će pisati teorijski deo ispita te odraditi praktični deo ispita. Polaganje mature će trajati 3 do 4 sata, a broj pitanja po ispitu će biti 40 (10 osnovnog, 20 srednjeg i 10 naprednog nivoa znanja).

Na kraju, važno je istaći da su mnogi protivnici velike mature zabrinuti zbog nedostatka jasnih smernica i nedovoljnog vrednovanja ovog ispita u poređenju s prijemnim ispitima na fakultetima. Postavlja se pitanje da li će uvođenje državne mature zaista doneti poboljšanja u obrazovnom sistemu, ili će samo dodatno opteretiti već prezauzete srednjoškolce. S obzirom na trenutnu situaciju, ostaje čekati da se donese konačna odluka o sudbini velike mature u Srbiji.