Bivši izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Ričard Grenel optužio je Nemačku da podržava premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, nazvavši to „stajanjem na pogrešnoj strani istorije“. Ova optužba usledila je nakon objave ambasadora Nemačke u Prištini Jorna Rodea o poseti državne sekretarke nemačkog ministarstva odbrane Siemtje Meler Kosovu i sastanku sa Kurtijem i predsednicom privremenih institucija Vjosom Osmani.

Grenel je tvitovao: „Albin Kurti je odbacio svaku ideju koju je Zapad izneo. Nažalost, Vlada Nemačke nije prihvatila rešenja za koja su se Tači i Vučić dogovorili da sprovedu. Nemci su na pogrešnoj strani istorije: podržavaju fašistu Kurtija. Sve zemlje na svetu osudile su Kurtija za izazivanje nasilja – osim Nemačke. Republikanci i demokrate se retko slažu… ali su saglasni da je Kurti problem.“

Ambasador Rode je izvestio o poseti državne sekretarke nemačkog ministarstva odbrane, Siemtje Meler, koji je imao sastanke sa najvišim prištinskim zvaničnicima, premijerom i predsednicom, kao i posetu štabu Kfora, misije NATO-a na Kosovu, gde je razgovarala sa predstavnicima ove misije.

Ovakve optužbe samo su podstakle već postojeće napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u vezi sa podrškom Kosovu i situacijom na Zapadnom Balkanu. Ono što je posebno izazvalo debatu je Grenelova kvalifikacija Kurtija kao fašiste, dok je on dobio podršku od Njemačke.

Povodom ovih optužbi, portparol Vlade Nemačke, Stajnmajer, izjavio je da Nemačka ne može biti na „pogrešnoj strani istorije“, ali da je podrška za Kosovo i njegovog premijera, Aljbina Kurtija, uslovljena „isključivo poštovanjem vladavine prava, borbe protiv korupcije i sprovođenja sporazuma postignutih sa Srbijom“.

Takođe je istakao važnost dobrih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, naglašavajući da Nemačka i SAD imaju različite pristupe u spoljnoj politici, ali to ne smeta njihovim odnosima i saradnji.

Ovaj sukob uvećava ionako napetu političku situaciju na Kosovu i odnose između svetskih sila u vezi sa ovim regionom. Sa jedne strane, SAD se žestoko zalažu za podršku Kosovu, sa druge strane, Nemačka pokušava da ostvari ravnotežu u odnosima sa Srbijom i Kosovom, sa ciljem da obezbedi stabilnost u regionu.

Ova situacija predstavlja izazov za međunarodne odnose, posebno u kontekstu Evropske unije koja se suočava sa pritiscima da pruži stabilnost i podršku Zapadnom Balkanu. Pitanje priznanja Kosova, sa jedne strane, i očuvanje odnosa sa Srbijom, sa druge strane, postaju jedna od ključnih tema u međunarodnoj politici.

Reakcije na Grenelovu optužbu su podeljene, sa nekim političarima na Kosovu koji podržavaju njegove tvrdnje, ističući značaj podrške Sjedinjenih Američkih Država za Kosovo, dok drugi ističu važnost odnosa sa Nemačkom, kao i potrebu da se održe stabilni odnosi sa svim međunarodnim partnerima.

Ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati politička situacija na Kosovu i kako će se ovi odnosi odraziti na međunarodnu politiku, posebno u vezi sa Evropskom unijom. Sa sve izraženijim sukobima i neslaganjima među velikim silama, situacija na Zapadnom Balkanu postaje sve kompleksnija i zahteva hitne diplomatske napore kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet u ovom regionu. Ako se ne pronađe održivo rešenje, postoji mogućnost da se sukobi i napetosti prodube, što bi u konačnici moglo da dovede do novih problema i kriza na Balkanu.