Prilikom književne večeri u Zagrebu, proslavljenom jugoslovenskom piscu Meši Selimoviću postavljeno je provokativno pitanje o njegovoj nacionalnoj pripadnosti. Naime, organizatori su ga upitali zašto se kao sin muslimanskog oca Alije i majke Paše izjašnjava i oseća kao Srbin. Ovaj šokantni trenutak izazvao je tišinu u sali, a Selimović je staloženo odgovorio: „Do 1941. godine osjećao sam se Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam i zašto sam to.“ Ova rečenica oslikava kompleksnost identiteta i nacionalnosti, posebno u turbulentnim vremenima.
Meša Selimović, rođen 26. aprila 1910. u Tuzli, bio je pisac čija je porodica teško postradala tokom ratnih i posleratnih događaja. Njegov brat Šefkija bio je partizanski komandant, a tokom rata je stradao na brutalan način, što je duboko uticalo na Mešinu percepciju i pisanje. U testamentu, Selimović se izjašnjava kao Srbin, naglašavajući da pripada srpskoj literaturi, dok književnost iz Bosne smatra svojim zavičajem, a ne posebnom literaturom.
Selimovićeva porodica postala je žrtva ideoloških obračuna. Šefkija je streljan zbog „teške krađe“, i to u trenutku kada je bio sretan jer je saznao da će mu se žena vratiti iz koncentracionog logora. Nažalost, njegov brat Teufik, koji je bio u partizanskoj hijerarhiji, nije pokušao da ga spasi, što je Mešu duboko pogodilo. Ova tragedija ga je pratila kroz ceo život i inspirisala njegov roman „Derviš i smrt“, u kojem se bavi tematikom ljudske sudbine i društvene indoktrinacije.
Selimović je imao složene odnose sa partijom. Iako je bio deo partizanske porodice, njegovo lično životno iskustvo često ga je dovodilo u sukob s politikom. Njegova ljubavna veza s Daroslavom Božić, ćerkom kraljevog oficira, bila je neodgovarajuća prema partijskim standardima. Partija ga je isključila iz svojih redova zbog „neiskrenosti“ i kršenja partijskog morala, a Meša je bio primoran da se pravda pred partijskim funkcionerima zbog svoje ljubavne veze.
Nakon što je napustio Bosnu i Hercegovinu zbog ljubavi, Selimović je nastavio da piše i stvara u Beogradu. Njegova dela, kao što su „Derviš i smrt“ i „Tvrđava“, postala su ključni deo srpske književnosti i donela su mu značajnu popularnost. Ipak, ni posle smrti, 11. jula 1982. godine, nije mogao da se vrati u Bosnu, jer je njegovo sahranjivanje u Sarajevu odbijeno. Danas počiva u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.
Meša Selimović je ostavio dubok trag u kulturi i književnosti prostora bivše Jugoslavije. Njegov život i rad osvetljavaju složene odnose među identitetima, politikom i ljubavlju. Kroz svoje pisanje, Selimović je pružio kritički uvid u ljudsku prirodu i društvene norme, a njegovo nasleđe i dalje inspiriše čitatelje i pisce širom regiona. Njegova rečenica da je „Srbin slavno biti, ali i skupo“, najbolje oslikava dileme i izazove s kojima se suočavao, a koje ostaju relevantne i danas.
