Doboj je, na današnji dan prošle godine, postao mesto jednog od najsurovijih zločina u novijoj istoriji. Ubijen je Saša Kulišić, a u ovom zločinu učestvovali su njegova supruga, njen ljubavnik i, nažalost, čak i njegova maloletna ćerka. Ovaj slučaj je uzburkao javnost ne samo u Bosni i Hercegovini, već i širom Balkana.

Saša Kulišić je brutalno ubijen 30. januara 2024. godine, a njegovo telo je pronađeno kod izletišta Preslica. Ubrzo nakon otkrića, policija je počela da istražuje zločin, a sumnja je pala na suprugu Andreju Kajganić i njenog ljubavnika Dražena Lazarevića. Šokantna vest da je njihova maloletna ćerka, A.K. (14), takođe bila uključena u planiranje ubistva, dodatno je potresla javnost.

Andreja Kajganić i Dražen Lazarević optuženi su za teško ubistvo s predumišljajem, a za njih je zaprećena kazna od najmanje deset godina zatvora ili doživotna robija. Tokom suđenja, Andreja je priznala krivicu, a sud joj je izrekao kaznu od 22 godine zatvora, što je izazvalo negodovanje u Sašinoj porodici i među prijateljima. Mnogi su smatrali da je iskoristila priznanje kako bi skrenula pažnju sa svojih postupaka, tvrdeći da je bila žrtva zlostavljanja u braku.

Porodica ubijenog nije zadovoljna presudom, a ni žalbom tužilaštva. Mario Bašić, kum Saše Kulišića, istakao je da je optužnica zanemarila motive koristoljublja, napominjući da su od Saše ukradene velike svote novca koje se sada troše bez posledica. „Niko nije uhapšen ni optužen za to,“ rekao je Bašić.

U optužnici se navodi da su Andreja, Lazarević i A.K. zajedno osmislili plan ubistva. A.K. je, prema optužbi, omamila svog oca tabletama koje je preuzela od Lazarevića, a zatim mu je dala da popije mešavinu s vodom. Kada je Kulišić zaspao, Andreja i Dražen su mu prišli, zadali mu nekoliko udaraca u glavu, a zatim ga vezali i odvezli do izletišta Preslica, gde su mu zadali fatalne ubodne rane.

Na mestu zločina danas se nalazi spomen-ploča posvećena Saši Kulišiću, sa natpisom koji podseća na njegovu odsutnost.

Što se tiče maloletne A.K., njen postupak vođen je u skladu sa zakonom o zaštiti dece, a izrečena joj je vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom. Prema zakonu, može ostati tamo najmanje šest meseci, a najduže četiri godine.

Ova tragedija ostavila je dubok ožiljak na zajednici i postavila brojna pitanja o nasilju u porodici i posledicama istog. Sašina porodica i prijatelji i dalje se bore s gubitkom i traže pravdu za njega.