Ruska kompanija Gazprom je jutros, tačno u 8 sati po moskovskom vremenu, zvanično prekinula snabdevanje Evrope gasom preko Ukrajine, ističući da su „prestale da postoje tehničke mogućnosti“ za ovu operaciju, nakon isteka petogodišnjeg ugovora sa ukrajinskom kompanijom Naftogaz. Ovaj događaj označava kraj jedne od najstarijih i najvažnijih ruta za transport gasa iz Rusije u Evropu, koja je decenijama bila ključna za snabdevanje evropskih tržišta.

Prekid isporuka dolazi kao rezultat tenzija između Rusije i Ukrajine koje su započele 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim. Ovaj ugovor je donosio milijarde dolara Moskvi od prodaje gasa, dok je Kijev profitirao od tranzitnih taksi. S obzirom na trenutnu situaciju, Evropska unija je pojačala napore da smanji zavisnost od ruske energije, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine. U tom kontekstu, EU je počela da traži alternativne izvore snabdevanja, poput tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Katara i Sjedinjenih Američkih Država.

Prema izveštajima, Gazprom je 2022. godine pretrpeo gubitak od 7 milijardi dolara, prvi put od 1999. godine, dok su ostali evropski kupci, poput Slovačke i Austrije, takođe pronašli alternativne izvore snabdevanja. Portparol austrijskog Ministarstva energetike je izjavio da su snabdevanje potrošača garantovano zahvaljujući kupovinama gasa preko Italije i Nemačke, kao i punjenju skladišta.

Slovačka je, međutim, suočena s dodatnim troškovima od 177 miliona evra za alternativne rute, dok je portparolka Evropske komisije naglasila da su pripreme EU uključivale mere energetske efikasnosti, razvoj obnovljive energije i fleksibilan gasni sistem. Ana-Kaisa Itkonen je izjavila da je evropska gasna infrastruktura dovoljno fleksibilna da obezbedi gas ne-ruskog porekla za Centralnu i Istočnu Evropu putem alternativnih ruta.

Analitičari smatraju da prekid tranzita neće značajno uticati na tržište gasa, što je potvrđeno podacima ukrajinskog operatora gasnog tranzita, koji su pokazali da Rusija nije zatražila protok gasa za 1. januar. Tržište gasa je reagovalo minimalno, s evropskim referentnim cenama gasa koje su se kretale oko 48,50 evra po megavat-satu. Smatra se da neće doći do skoka cena gasa kao što je to bio slučaj 2022. godine, zbog relativno malih preostalih količina gasa.

Rat u Ukrajini je, međutim, imao značajan uticaj na evropsku ekonomiju, s višim troškovima energije koji su smanjili konkurentnost evropske industrije u poređenju s SAD-om i Kinom. Ove promene su dovele do ekonomskog usporavanja, povećanja inflacije i pogoršanja krize troškova života. Ukrajina se sada suočava s gubitkom od oko 800 miliona dolara godišnje od tranzitnih taksi, dok će Gazprom izgubiti oko 5 milijardi dolara od prodaje gasa.

Moldavija, nekada deo Sovjetskog Saveza, među najteže je pogođenim zemljama i najavila je mere za smanjenje upotrebe gasa za trećinu. U kontekstu smanjenja zavisnosti od ruske energije, važno je napomenuti da su rute snabdevanja iz Rusije prema Evropi značajno smanjene. Gasovod Jamal-Evropa je zatvoren, a ruta Severni tok je teško oštećena u 2022. godini.

Rusija je ranije imala značajan udeo na evropskom tržištu gasa, koji je tokom godina opao na oko 15 milijardi kubnih metara gasa isporučenih preko Ukrajine u 2023. godini, u poređenju s 65 milijardi kubnih metara kada je poslednji petogodišnji ugovor započeo 2020. godine. Trenutno jedina funkcionalna ruta za isporuku ruskog gasa je Turski tok, koji prelazi Crno more do Turske.

Ova situacija naglašava potrebu za diversifikacijom izvora energije u Evropi i ukazuje na značajne geopolitičke promene koje su se desile tokom proteklih godina, što će imati dugoročne posledice za energetsku politiku i ekonomiju regiona.