Danas je Viola von Kramon, poslanica Evropskog parlamenta i stalni izvestilac za tzv Kosovo, posetila manastir Gračanica. Tokom posete, ona je istakla da pokušaji vlasti u Prištini da srpske pravoslavne crkve proglase katoličkim ne mogu da uspeju. Ona je pozvala vlasti na razum i racionalizam, ističući da postoje svi dokazi koji su potrebni i koji pokazuju šta pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Fon Kramon je, također, istakla da je u Nemačkoj moguće reći da su sve protestantske crkve bile katoličke pre nego što je protestantizam postao zvanična religija, ali da to nije slučaj u ovom kontekstu. Ona je istakla važnost razumevanja istorijskih činjenica i pozvala na racionalnost u vezi sa ovim pitanjem.

Poslanica je također obišla manastir u Gračanici, koji je stariji od 700 godina, i upoznala se sa istorijom srednjovekovnog manastira Srpske pravoslavne crkve. Ona je navela da je za nju od izuzetne važnosti da se upozna sa kulturološkim razlikama na Kosovu i Metohiji, a da su reprezentativni primeri toga manastir Gračanica i Visoki Dečani, „koji su najznačajniji spomenici kulturnog nasleđa koje imamo“.

Nakon obilaska Kosova i Metohije, Von Kramon će podneti izveštaj Evropskom parlamentu, jer joj uskoro ističe mandat. Tokom posete, ona se sastala sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini.

Ova poseta i izjava Viola von Kramon dolaze u kontekstu sve veće napetosti između Srpske pravoslavne crkve i vlasti u Prištini. Nedavno su se pojavile vesti o pokušajima vlasti da srpske pravoslavne crkve proglase katoličkim, što je izazvalo proteste i osudu Srpske pravoslavne crkve. U tom kontekstu, dolazak Von Kramon i njene izjave imaju značaj u odnosima između crkve i vlasti na Kosovu i Metohiji.

Kosovo i Metohija su oblasti sa velikim verskim i kulturnim značajem za srpski narod, te je očekivano da pokušaji vlasti da menjaju status crkava izazivaju oštre reakcije. Stoga je važno da se međunarodna zajednica, poput Evropskog parlamenta, uključi i iznese jasne stavove po ovom pitanju.

Ukoliko vlasti u Prištini nastave sa pokušajima da promene status srpskih pravoslavnih crkava, to može dodatno zakomplikovati odnose između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, te izazvati nove tenzije i konflikte. Zbog toga je važno da se ova pitanja rešavaju u skladu sa zakonima i međunarodnim standardima, uz poštovanje prava i verskih sloboda svih građana. Ovaj slučaj također ukazuje na važnost dijaloga i saradnje između religijskih zajednica i vlasti, kako bi se očuvalo versko i kulturno nasleđe i izbegle nepotrebne tenzije.