Domaći igrani film „78 dana“, u režiji Emilije Gašić, postao je pravi hit među publikom u Srbiji i regionu, a sada je stigao i do Grčke. Film je prikazan na 13. Atinskom avangardnom filmskom festivalu, gde je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Atini, Nikola Nedeljković. Ova projekcija je značajan trenutak za srpsku kinematografiju, jer pokazuje kako umetnost može prevazići granice i dopreti do šire publike.
Film „78 dana“ je emotivno putovanje koje istražuje detinjstvo u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Snimljen na hi-8 kasetama, film prati tri sestre koje beleže svoj svakodnevni život, uključujući trenutke sreće i strah od bombi. Ova kombinacija ličnih priča i istorijskih događaja čini film snažnim i autentičnim, pružajući gledaocima uvid u jedno od najturbulentnijih vremena u savremenoj srpskoj istoriji.
Emilija Gašić, kao rediteljka, pokazuje izuzetnu sposobnost da kroz lične narative istraži univerzalne teme kao što su ljubav, prijateljstvo i borba za opstanak. Ova njen debi film je osvojio brojne nagrade na međunarodnim filmskim festivalima, što dodatno oslikava njegovu vrednost i značaj u svetu filma.
Gledaoci u Atini dobili su priliku da vide priču o potisnutim sećanjima iz perioda bombardovanja. Tri sestre, kroz svoj video dnevnik, beleže trenutke svog odrastanja, prve poljupce, prijateljstva, ali i razočaranja. Ove lične priče su u kontrastu sa strahom od bombi, što dodatno pojačava emotivni naboj filma. Istovremeno, film pruža kritički osvrt na to kako rat može oblikovati život i sećanja, stvarajući trajne ožiljke na dušama mladih ljudi.
Film „78 dana“ nije samo priča o ratu; on je i priča o odrastanju, o snazi porodice i zajednice, kao i o ljudskoj otpornosti. U eri kada su ratna iskustva često prikazana kroz objektivne i distancirane narative, Gašić izabira pristup koji je ličan i emocionalan. Ovaj film može poslužiti kao podsetnik na važnost očuvanja sećanja i istine o prošlosti, posebno u kontekstu savremenih društvenih i političkih izazova.
Značaj ovog filma prevazilazi samo umetnički izraz; on je i društvena poruka o važnosti mira i razumevanja među narodima. Kroz ovu priču, publika može da razume duboke posledice koje rat nosi sa sobom, ne samo na pojedince, već i na društvo u celini. U tom smislu, „78 dana“ postaje više od filma; on postaje glas onih koji su pretrpeli, ali i simbol nade za buduće generacije.
Atinski filmski festival pruža platformu za različite umetničke izraze, a prisustvo filma „78 dana“ na ovom festivalu potvrđuje njegovu vrednost i značaj. U svetu gde su ratni sukobi i njihova posledica često zaboravljeni, ovakvi filmovi podsećaju na ono što je izgubljeno, ali i na ono što može biti obnovljeno kroz umetnost.
Uprkos izazovima s kojima se suočava, srpska kinematografija nastavlja da se razvija i jača, a filmovi poput „78 dana“ igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Oni ne samo da prikazuju umetnički talenat reditelja, već i osvetljavaju važne društvene teme koje zahtevaju pažnju i razumevanje. Na kraju, „78 dana“ je dokaz da umetnost može biti moćno sredstvo za prevazilaženje trauma i izgradnju mostova između kultura i naroda.
