Evropska komisija je u svom najnovijem izveštaju zatražila od Crne Gore da preispita i eventualno opozove crnogorska državljanstva osobama koje su podložne međunarodnim restriktivnim merama, a koja su dodeljena na osnovu šeme dodele državljanstva investitorima koja je nedavno ukinuta. Ova odluka dolazi u svetlu sve većih pritisaka na Crnu Goru da se pridržava evropskih standarda i normi, posebno u kontekstu bezbednosti i transparentnosti.
U okviru mehanizma za suspenziju viza, Evropska komisija je u svom izveštaju naglasila potrebu za revizijom svih preostalih prijava vezanih za šemu dodele državljanstva investitorima. Očekuje se da Crna Gora preispita sve te zahteve i obradi ih u skladu sa najvišim mogućim sigurnosnim standardima. Ova akcija je deo šireg napora da se osigura da proces dodele državljanstava ne bude zloupotrebljen i da se spreči ulazak potencijalno rizičnih pojedinaca u zemlju.
U izveštaju se takođe ističe da je Crna Gora nastavila sa obradom zahteva za dodelu „zlatnih pasoša“, odnosno državljanstva u zamenu za investicije, koji su podneti pre 31. decembra 2022. godine. Ova praksa, koja je izazvala brojne kontroverze, bila je predmet kritike zbog mogućih zloupotreba i nedostatka transparentnosti. Evropska komisija je ukazala na neophodnost da se obezbede jasni i strogi kriterijumi za dodelu takvih privilegija.
Ova situacija dolazi u trenutku kada se Crna Gora suočava sa velikim izazovima u procesu evropskih integracija. Naime, zemlja teži članstvu u Evropskoj uniji, ali se suočava sa brojnim preprekama, uključujući i pitanja vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. U tom kontekstu, odluka Evropske komisije da uputi ovakve preporuke može se smatrati i kao signal da je Crna Gora pod dodatnim pritiskom da reformiše svoj sistem dodele državljanstava.
S obzirom na to da je šema dodele državljanstava investitorima, poznata i kao program „zlatnih pasoša“, bila popularna među bogatim strancima koji su želeli da dobiju crnogorsko državljanstvo, njen ukidanje može imati značajne posledice na privredu zemlje. Mnogi investitori su se oslanjali na ovu šemu kao način za lakše poslovanje i ulaganje u Crnu Goru. S druge strane, kritičari su ukazivali na to da ova praksa može dovesti do povećanja rizika po nacionalnu bezbednost, s obzirom na to da nije bilo dovoljno rigoroznih provere pre dodele državljanstava.
U svetlu ovih dešavanja, očekuje se da će Crna Gora preduzeti odgovarajuće korake u skladu sa preporukama Evropske komisije. Ova situacija predstavlja priliku za Crnu Goru da pokaže svoju posvećenost evropskim vrednostima i standardima, kao i da ojača svoj imidž kao ozbiljne i odgovorne države koja teži članstvu u EU.
Međutim, ostaje da se vidi kako će vlasti reagovati na ove preporuke i da li će biti spremne da preispitaju dosadašnje prakse. U svakom slučaju, ovaj izveštaj Evropske komisije može biti ključan korak ka daljoj reformi i unapređenju sistema dodele državljanstava u Crnoj Gori, što bi moglo imati dugoročne pozitivne efekte na zemlju i njen put ka evropskim integracijama.
U nastavku, prateće informacije i razvoj situacije biće od suštinskog značaja za razumevanje kako će se Crna Gora prilagoditi novim zahtevima i očekivanjima Evropske unije.
