Posada norveškog teretnog broda „Oslo Carrier 3“ odbila je da spasi članove posade ruskog broda „Veliki medved“, koji je potonuo u Sredozemnom moru. Ova informacija dolazi iz kompanije „Oboronlogistika“, koja je vlasnik broda „Veliki medved“, a prenosi je agencija RIA Novosti. Razlog za odbijanje spasilačke akcije od strane norveške posade ostaje nejasan, ali iz kompanije su naveli da je čamac za spasavanje sa ruskim mornarima krenuo prema norveškom brodu kada je taj odbio da primi članove posade.
„Oboronlogistika“ je postupanje norveške posade okarakterisala kao ozbiljno kršenje desetog člana Međunarodne konvencije o spasavanju iz 1989. godine. Teretni brod „Veliki medved“ potonuo je u ponedeljak, a kompanija tvrdi da je incident izazvan terorističkim napadom. Brod je izgrađen 2009. godine i plovio je pod ruskom zastavom, a njegov put je bio od Sankt Peterburga do Vladivostoka, gde je trebao da stigne 22. januara.
Incident se odigrao oko 107 kilometara od španske obale i 72 kilometra od obale Alžira. U trenutku potonuća, 14 članova posade je spaseno, dok se dvojica vode kao nestali. Prema izveštajima španskih medija, brod je potonuo u međunarodnim vodama između Španije i Alžira, nakon eksplozije u mašinskom postrojenju.
Španski mediji su izvestili da je nekoliko brodova koji su se nalazili u blizini učestvovalo u spasilačkoj akciji. Kasnije su se u potragu uključili španski spasilački brod i patrolni čamac španske mornarice. Ovaj incident je izazvao zabrinutost u međunarodnim vodama, a posebno je privukao pažnju zbog mogućeg terorističkog napada koji je doveo do potonuća broda.
Teretni brod je bio značajan deo ruske trgovačke flote, a njegov gubitak predstavlja ozbiljan udarac za kompaniju „Oboronlogistika“. Međunarodne pomorske operacije i spasilačke akcije se obično sprovode prema jasno definisanim pravilima i standardima, a odbijanje pomoći iz norveškog broda može izazvati pravne i političke posledice.
U ovom slučaju, iz „Oboronlogistike“ su izrazili sumnju u motive norveške posade, ističući da je njihovo postupanje u suprotnosti sa međunarodnim pravilima koja nalažu pomaganje brodovima u nevolji. Ovaj incident dolazi u vreme povećane napetosti između Rusije i Zapada, što dodatno komplikuje situaciju i može imati dugoročne posledice po međunarodne pomorske operacije.
U međuvremenu, španske vlasti istražuju uzroke potonuća broda „Veliki medved“. Stručnjaci analiziraju mogućnost terorističkog napada, ali i tehničke probleme koji su mogli uticati na sigurnost plovidbe. Ova istraga bi mogla otvoriti nova pitanja o sigurnosti brodova koji plove u Sredozemnom moru, kao i o procedurama spasavanja u međunarodnim vodama.
U svetlu ovih događaja, važnost međunarodne saradnje u pomorskim operacijama postaje sve očiglednija. Spasilačke akcije često zahtevaju brzu reakciju i koordinaciju između različitih zemalja, a ovaj incident ukazuje na potencijalne probleme koji se mogu javiti kada se ne poštuju međunarodni standardi.
Očekuje se da će se dalje raspravljati o ovom incidentu na međunarodnim forumima, gde će se analizirati odgovornost norveške posade i reakcija na situaciju. U međuvremenu, porodice nestalih članova posade „Velikog medveda“ čekaju vesti o sudbini svojih voljenih, dok se međunarodna zajednica suočava s pitanjima o pomorskoj bezbednosti i humanitarnim obavezama u kriznim situacijama.