Eva Ras izrazila je svoje nezadovoljstvo zbog odluke članova Srpskog narodnog pozorišta da otkažu izvođenje opere „Evgenije Onjegin“. Ova odluka doneta je 21. januara, a predstavnici pozorišta su istakli da se ne osećaju bezbedno. Ras smatra da je takvo ponašanje neprihvatljivo i da umetnici imaju obavezu da predstave igraju za sve, bez obzira na trenutne okolnosti.

Pre otkazivanja predstave, na društvenim mrežama se pojavila informacija da je prodato samo 400 karata, a neki su nameravali da izvižde izvođače koji su želeli da pruže podršku žrtvama incidenta na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Ovaj incident izazvao je veliku pažnju javnosti i postavio pitanje o tome kako umetnost može biti pogođena društvenim i političkim previranjima.

Eva Ras se osvrnula na ovu situaciju govoreći o opasnosti koju donosi takvo ponašanje. Ona tvrdi da je otkazivanje predstave odvratno i da umetnici ne bi smeli da se povlače pred pritiscima. „Sve blokade nam menjaju život na gore. Potpuno su pomahnitali. To pozorište je leglo provincijalizma“, rekla je Ras, naglašavajući da umetnost treba da bude dostupna svima i da se ne sme segmentirati na osnovu političkih ili društvenih stavova publike.

Ras je takođe kritikovala kolege iz pozorišta zbog straha koji su izrazili, pitajući se kako oni mogu znati ko je kupio karte i ko je deo publike. „Prave građanski rat, to im je cilj. Zloupotrebljavaju studente, srednjoškolce i osnovce“, dodala je ona. Ova izjava ukazuje na šire probleme u društvu, gde umetnost i kultura mogu postati žrtve političkih tenzija i nesigurnosti.

U trenutku kada je otkazivanje predstave postalo zvanično, članica ansambla Danka Adamov obratila se publici i objasnila razloge za ovu odluku. Ona je naglasila da je prioritet bezbednost kako izvođača, tako i gledalaca. Ovakva izjava dodatno je potvrdila da je odluka o otkazivanju doneta na osnovu osećaja nesigurnosti među članovima ansambla, što je izazvalo podeljena mišljenja među publikom.

Ovo pitanje sigurnosti u umetničkim krugovima nije novo. Umetnici često nalaze sebe u situacijama gde moraju balansirati između svoje umetničke slobode i lične sigurnosti. U ovom slučaju, pritisci sa društvenih mreža i javnog mnjenja dodatno su osnažili strahove među članovima pozorišta, što je dovelo do odluke da se predstava otkaže.

Pitanje koje se postavlja jeste: kako umetnost može da opstane u vremenu kada su društveni i politički pritisci jači nego ikada? Eva Ras smatra da umetnici moraju biti odani svojim idejama i radikalno se protiviti pritiscima koji dolaze sa strane. U njenom viđenju, umetnost treba da bude prostor slobode, gde se svi glasovi čuju, bez obzira na trenutne političke ili društvene okolnosti.

U zaključku, otkazivanje opere „Evgenije Onjegin“ u Srpskom narodnom pozorištu postavlja važna pitanja o ulozi umetnosti u savremenom društvu i o tome kako umetnici mogu da se nose sa strahovima i pritiscima. Eva Ras poziva na hrabrost i odlučnost, naglašavajući da umetnost ne bi trebala biti podložna političkim previranjima, već bi trebala ostati svetionik slobode i izražavanja.