Evropska unija (EU) razmatra značajne promene u svojoj energetskoj politici, fokusirajući se na investicije u prirodni gas i nuklearna postrojenja. Ove informacije su procurele iz Brisela i objavljene su u medijima, uključujući „Politiko“. U svetlu trenutne energetske krize i visokih cena energenata, novi plan EU ima za cilj da se suprotstavi daljoj propasti evropske industrije.
U 2019. godini, EU je usvojila program „dekarbonizacije“ koji je stavio fokus na obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli i vetroturbine, dok su fosilna goriva, uključujući ugalj i gas, bili u postupku postupnog ukidanja. Međutim, nakon uvođenja sankcija protiv Rusije 2022. godine, došlo je do drastičnog povećanja cena energenata, što je dovelo do gubitka konkurentnosti evropske industrije.
Prema izvorima, novi plan će se usredsrediti na smanjenje kratkoročnih cena energenata, ubrzanje strukturnih reformi koje su potrebne za poboljšanje energetske efikasnosti i jačanje energetskih sistema EU kako bi se zaštitili od budućih cenovnih šokova. Ovaj nacrt predstavlja deo „Akcionog plana za priuštivu energiju“, koji bi trebao da bude predstavljen do 26. februara.
Planira se unapređenje mreže elektrosnabdevanja, smanjenje poreza na električnu energiju i izdavanje dozvola za nove nuklearne tehnologije. Ove promene se smatraju neophodnim kako bi se privukli industrijski konglomerati koji razmatraju premestanje svojih poslovanja u Sjedinjene Američke Države ili Kinu zbog visokih cena energenata u Evropi.
Jedan od ključnih aspekata novog plana je i preispitivanje politike prema tečnom prirodnom gasu (TNG). Ranije je postojala strategija potpunog izbacivanja TNG iz upotrebe, ali sada se čini da će se EU okrenuti dugoročnim ugovorima za TNG, kako bi obezbedila stabilan i povoljan izvor snabdevanja. Brisel planira da se obrati pouzdanim snabdevačima TNG-a radi pronalaženja dodatnih uvoznih mogućnosti iz postojećih i budućih projekata.
U okviru ovog plana, EU će nastojati da pomogne zemljama članicama da obezbede dotok TNG-a putem dugoročnih ugovora, što bi moglo značajno smanjiti trenutne fluktuacije cena na svetskom tržištu. Očekuje se da će ove mere biti implementirane do jula ove godine.
Pored toga, postoje informacije da bi EU mogla usvojiti „japanski model“ investiranja u gasnu industriju, posebno u američku proizvodnju TNG-a. Ovaj pristup bi mogao zadovoljiti američke vlasti, posebno u svetlu pritisaka koje SAD vrše na Brisel da sklopi ugovore za kupovinu američkog TNG-a, koji je trenutno skuplji u poređenju sa ruskim gasom.
Međutim, ovakve promene u energetskoj politici će verovatno naići na protivljenje ekoloških grupa i zelenih aktivista. Kritičari se plaše da bi fokus na prirodni gas i nuklearnu energiju mogao usporiti prelazak na obnovljive izvore energije i otežati postizanje ciljeva dekarbonizacije.
Ove informacije ukazuju na to da se EU suočava sa složenim izazovima u vezi sa energetskom politikom, koja mora da balansira između potrebe za konkurentnošću industrije i ciljeva održivog razvoja. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će Brisel implementirati ove planove i koje će posledice imati na evropsku ekonomiju i energetsku scenu u celini. U svetlu trenutnih globalnih energetskih kriza, sposobnost EU da adaptira svoju politiku i obezbedi stabilne i pristupačne izvore energije biće ključna za budućnost evropske industrije i ekonomije.
