EU nije spremna za novu energetsku krizu bez ruskog gasa

Aleksandra Nikolić аватар

Evropska unija suočava se s problemom gasne krize i nedovoljno je spremna za nju, prema izveštaju Evropskog revizorskog suda (ECA). Iako su uvedene određene mere za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, EU nije u potpunosti spremna za prevazilaženje potencijalnih nestašica. Tokom nedavne krize, EU je uspela izbeći velike probleme u snabdevanju gasom, ali nije jasno koliki je doprinos EU u odnosu na druge faktore poput blage zime i visokih cena koje su doveli do manje potrošnje gasa u industriji.

Godine 2022. snabdevanje gasom postalo je problematično zbog vojne operacije Rusije u Ukrajini koja je dovela do smanjenja isporuka goriva u EU. To je nateralo EU da hitno usvoji zajedničku politiku o skladištenju gasa, smanjenju potrošnje i zajedničkoj kupovini. Koordinacija između Brisela i država članica pomogla je u stvaranju novih ruta snabdevanja gasom kako bi se izbegle nestašice, a obaveza da se 90% skladišta gasa popuni pre zime stvorila je stabilnost na tržištu. Međutim, i pored ovih mera, nedostupnost gasa i visoke cene i dalje su prisutne.

Revizori su izneli i druge nedostatke u evropskim pripremama za krizu u snabdevanju gasom, uključujući činjenicu da šest zemalja EU zadržava mogućnost prekida isporuke gasa u hitnim slučajevima svojim susedima. Takođe, nisu hteli komentarisati kako bi planiran završetak sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine uticao na energetsku bezbednost Evrope, ali su primetili da se oslanjanje EU na Rusiju smanjilo sa 45% u 2021. na oko 15% u prošloj godini.

Komisija je već 2014. godine bila svesna da bi prekid isporuke ruskog gasa mogao značajno uticati na cene, ali nije rešila kako te efekte ublažiti za potrošače i industriju. Posledica toga je to što je cena gasa porasla sa oko 50 evra po megavat satu u prethodnoj godini na više od 300 evra u avgustu 2022. godine.

Ukupno gledano, EU i dalje mora poboljšati svoju spremnost za situacije poput gasnih kriza. Mada su preduzete neke mere kako bi se izbegle nestašice gasa, potrebno je više koordinacije i planiranja kako bi se osigurala energetska sigurnost Evrope u budućnosti.

U zaključku, Evropska unija se suočava sa izazovima u vezi sa snabdevanjem gasom i potrebno je više napora i resursa kako bi se adekvatno odgovorilo na potencijalne krize. Koordinacija između država članica i bolje planiranje mogu doprineti većoj sigurnosti snabdevanja gasom u budućnosti.

Aleksandra Nikolić аватар