Nikola Pejaković Kolja, srpski glumac, režiser, muzičar i scenarista, prošao je kroz teške periode i probleme u životu. Rođen je sa hendikepom, sa četiri prsta na desnoj ruci, ali je to prihvatio kao prednost i nije dozvolio da mu to smeta. Kroz život je bio hrabar i pozitivan, ostavljajući neizbrisiv trag svojim brojnim ulogama. Međutim, njegov privatni život nije bio toliko blistav, jer je bio težak zavisnik od heroina i alkohola.

Pejaković je priznao da je tokom određenog perioda života bio težak alkoholičar, ali je istakao da je prestao piti i kajao se zbog svojih postupaka. Takođe, otkrio je da je dve decenije bio zavisnik od heroina i da je to radio kako bi udovoljio svojim unutrašnjim demonima. Međutim, kada se vratio pravoslavlju, shvatio je da nema prava da se uništava na taj način i da mora biti bolji i odgovorniji prema sebi i drugima.

Glumac je priznao da su ga kolege, poput Dragana Bjelogrlića i Nikole Koja, odveli u bolnicu na lečenje nakon jednog snimajućeg dana filma „Lepa sela, lepa gore“. Otvoreno je govorio o svojim porocima i problemima, ističući da je važno biti otvoren prema takvim problemima i tražiti pomoć. Takođe, savetuje svoju decu da veruju u Boga, ali ističe da se plaši da njegove greške iz prošlosti ne naude njegovoj deci, te da je u božijim rukama.

Nikola Pejaković Kolja je uspeo da se reši svojih poroka i prevaziđe probleme zahvaljujući hrabrosti, podršci kolega i vere u Boga. Njegov život i borba su primer kako se može pobediti unutrašnje demone i izboriti se sa sopstvenim greškama, te postati bolja osoba. Njegova otvorenost o svojim problemima može biti inspiracija i podrška drugima koji se bore sa istim ili sličnim problemima.