Privreda evrozone je u drugom tromesečju 2024. porasla za 0,2 odsto, što je sporiji tempo u odnosu na preliminarnu procenu rasta od 0,3 odsto, objavio je Evrostat. Javna potrošnja je porasla za 0,6 odsto, dok je potrošnja domaćinstava smanjena za 0,1 odsto, a investicije su pale za 2,2 odsto. Privedni rast Evropske unije je takođe revidiran naniže, sa 0,3 odsto na 0,2 odsto. Na godišnjem nivou, privreda evrozone je porasla za 0,6 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a ekonomija Evropske unije za 0,8 odsto.
Najveći kvartalni rast privrede u EU je zabeležen u Poljskoj sa 1,5 odsto, u Grčkoj sa 1,1 odsto, Holandiji sa jednim odsto, dok su najveći padovi zabeleženi u Irskoj sa 1 odsto, Letoniji sa 0,9 odsto i Austriji sa 0,4 odsto. Španska privreda je porasla za 0,8 odsto, francuska i italijanska ekonomija po 0,2 odsto, dok je nemačka privreda razočarala kvartalnim padom od 0,1 odsto.
Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog sporijeg rasta privrede u evrozoni u drugom tromesečju i pozvala na jačanje programa reformi radi podrške ekonomskom oporavku. Današnji podaci su pokazali da su izazovi koje evrozona suočava još uvek prisutni, posebno u pogledu investicija i potrošnje domaćinstava. Stoga je neophodno da zemlje članice preduzmu dodatne mere kako bi stimulisale ekonomski rast i stvorile bolje uslove za investicije.
U isto vreme, rast nemačke privrede je iznenadio mnoge analitičare, s obzirom na to da je najveća evropska ekonomija očekivala pozitivan rast. Međutim, pad od 0,1 odsto u drugom tromesečju ukazuje na to da postoje još uvek izazovi koji koče ekonomski napredak u zemlji. Nemačka vlada je već najavila dodatne mere kako bi podržala rast privrede, uključujući povećanje javne potrošnje i investicija u infrastrukturu.
Poljska je zabeležila najveći kvartalni rast privrede među zemljama EU, sa 1,5 odsto, što je rezultat najvećeg godišnjeg rasta od 2019. godine. Ovo je delimično rezultat snažnog rasta izvoza i investicija u zemlji, ali postoje i izazovi u vidu visoke inflacije i nedostatka radne snage. Vlada Poljske planira da preduzme mere kako bi podržala rast privrede i rešila ove probleme u narednom periodu.
Grčka je takođe zabeležila solidan rast privrede, sa 1,1 odsto, što je rezultat poboljšanja poslovnog okruženja i povećanja investicija u zemlji. Vlada Grčke je preduzela korake kako bi podstakla ekonomski rast i stvorila bolje uslove za poslovanje, što je doprinelo poboljšanju ekonomske situacije zemlje.
Holandija je zabeležila rast privrede od jedan odsto, što je rezultat snažnog rasta izvoza i investicija u zemlji. Holandska vlada je preduzela mere kako bi podržala privredni rast i stimulisala investicije, što je doprinelo dobrim ekonomskim rezultatima u drugom tromesečju.
Irska je zabeležila pad privrede od jedan odsto, što je delimično rezultat smanjenja izvoza i povećanja inflacije u zemlji. Vlada Irske planira da preduzme mere kako bi podržala rast privrede i rešila ove probleme u narednom periodu.
Španija je zabeležila rast privrede od 0,8 odsto, što je rezultat snažnog rasta potrošnje domaćinstava i investicija u zemlji. Španska vlada je preduzela korake kako bi podržala ekonomski rast i stvorila bolje uslove za poslovanje, što je doprinelo pozitivnim ekonomskim rezultatima u drugom tromesečju.
Francuska i Italija su zabeležile rast privrede od po 0,2 odsto, što je rezultat poboljšanja poslovnog okruženja i povećanja investicija u zemljama. Vlade Francuske i Italije planiraju da preduzmu dodatne mere kako bi podržale ekonomski rast i stimulisale investicije, što će doprineti daljem poboljšanju ekonomske situacije u tim zemljama.
U zaključku, privreda evrozone je zabeležila sporiji rast u drugom tromesečju 2024, ali postoje i zemlje koje su ostvarile solidne ekonomske rezultate u ovom periodu. Neophodno je da zemlje članice Evropske unije preduzmu dodatne mere kako bi podržale ekonomski rast, stimulisale investicije i stvorile bolje uslove za poslovanje. Samo zajedničkim naporima moći će se postići održivi ekonomski rast i prosperitet u Evropi.
