Ingrid Bergman je jedna od najsvetlijih zvezda u istoriji filma, ali njen put do slave bio je obeležen brojnim skandalima i ličnim tragedijama. Ova švedska glumica stekla je svetsku slavu u četrdesetim godinama prošlog veka, posebno nakon uloge u kultnom filmu „Kazablanka“. Međutim, njen privatni život, pun afera i kontroverzi, doveo je do njenog dramatičnog pada sa pijedestala, gde je od omiljene glumice američke publike postala predmet osuda i kritika.

Ingrid je 1937. godine stupila u brak sa Peterom Lindstromom, s kojim je dobila ćerku Piju. Iako je Peter bio njen oslonac, česta razdvojenost zbog njenih filmskih obaveza dovela je do sve većih problema u njihovom braku. Tokom godina, Ingrid je imala nekoliko diskretnih veza, a jedna od najpoznatijih bila je ona sa Kerijem Grantom. Njihova bliskost na setu nije bila tajna, ali je sve to ostalo u okviru prihvatljivog.

Prava drama počela je kada je Ingrid upoznala italijanskog reditelja Roberta Roselinija. Njena želja da radi s njim dovela je do toga da mu je napisala pismo u kojem je izrazila divljenje prema njegovom radu. Njihova veza ubrzo je postala javna, ali je bila obeležena brojnim komplikacijama, uključujući i to što su oboje bili u braku. Ingrid je 1950. godine tražila razvod od Petera kako bi mogla da se uda za Roselinija, što je izazvalo ogroman skandal u Americi.

Mediji su je prozvali „nemoralnom“ i „promiskuitetnom“, a njena trudnoća sa Roselinijem dodatno je pogoršala situaciju. Američka javnost je reagovala burno, a mnogi su zahtevali njeno progonstvo iz zemlje. U tom trenutku, Ingrid Bergman, nekadašnja omiljena glumica, postala je predmet žestokih napada i osuda. Iako je njen muž Peter bio šokiran, njihova ćerka Pija nije mogla da oprosti majci zbog odlaska od oca.

Ingrid je 1950. godine rodila sina Robertina, a zatim se u Meksiku udala za Roselinija. Ovaj brak, međutim, nije bio idiličan. S troje dece i muževim hedonizmom, Ingrid je često bila ta koja je nosila teret finansijskih obaveza. Roselini je bio poznat po svojoj ljubomori i strahu da će ga Ingrid ostaviti, što je dodatno opterećivalo njihov odnos.

Nakon nekoliko godina, Roselini je postao nezadovoljan Ingridinom karijerom i pokušavao je da je spreči da radi sa drugim rediteljima. U tom periodu, Ingrid je snimila film „Anastasija“, koji joj je doneo drugi Oskar. Međutim, ubrzo nakon toga, Roselini je otišao u Indiju i vratio se sa novom partnerkom, što je dovelo do kraha njihovog braka.

Ingrid je 1958. godine, nakon razvoda od Roselinija, ponovo stupila u brak sa Larsa Šmitom, ali je i taj brak bio pun izazova. Godine su prolazile, a Ingrid se suočavala s problemima zdravlja. U 1973. godini, otkrila je da ima rak dojke, što je kasnije dovelo do amputacije obe dojke. I pored bolesti, nastavila je da snima filmove, a njen poslednji značajan rad bio je u filmu „Žena zvana Golda“ 1982. godine, za koji je posthumno dobila nagradu Emi.

Ingrid Bergman je preminula 1982. godine, ostavivši iza sebe bogatu filmsku ostavštinu i život ispunjen kontradiktornim emocijama. Njena borba sa ličnim demonima i unutrašnjim sukobima, kao i njen izvanredni talenat, učinili su je jednom od najsloženijih i najintrigantnijih figura u istoriji filma. Danas se pamti ne samo po svojim nezaboravnim ulogama, već i po hrabrosti da se suoči sa skandalima koji su joj obeležili život.