Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, u poslednjem je incidentu na društvenim mrežama kritikovao poznatog američkog glumca Džordža Klunija, nazvavši ga „drugorazrednom filmskom zvezdom“. Ova izjava došla je nakon što je Kluni gostovao u emisiji „60 minuta“ na CBS-u, gde je razgovarao o svojoj novoj predstavi na Brodveju, „Laku noć i srećno“, kao i o svojoj odluci da prestane da podržava bivšeg predsednika Džozefa Bajdena.

U svom postu na platformi Truth Social, Tramp se osvrnuo na Klunijev intervju, nazivajući ga „potpuno pretencioznim“. On je ukazao na to da je Kluni tokom izbora aktivno podržavao Bajdena, ali se, prema Trampovim rečima, „kasnije povukao kao pas“ nakon debata. Tramp je takođe naglasio da je Kluni bio pod uticajem tima Baraka Obame, što je dodatno pojačalo njegovu kritiku.

Tramp je nastavio da se osvrće na emisiju „60 minuta“, govoreći o njoj kao o „visoko diskreditovanoj“ i kritikovao je način na koji su prikazani odgovori Kamale Haris u njenom intervjuu, koji je, prema njegovim rečima, bio „katastrofalan“. On je dodao da je emisija na prevaru ubacila lažne odgovore, nazivajući to jednim od „najsramotnijih i najnepoštenijih događaja u istoriji emitovanja“.

Osim toga, Tramp je u svom postu naglasio da bi Klunijev agent za štampu trebao da „zaradi bogatstvo“ zbog pažnje koju je njegov klijent dobio kroz ovu emisiju. Ovaj komentar dodatno ukazuje na Trampovu sarkastičnu kritiku, koja se oslanja na preuveličavanje Klunijevog statusa u javnosti.

Džordž Kluni, s druge strane, u svom intervjuu govorio je o važnosti umetnosti i njenoj ulozi u društvu, naglašavajući svoje razočaranje prema trenutnim političkim okolnostima u SAD-u. On je kritizovao Trampovu administraciju i istakao da umetnici imaju odgovornost da se bore protiv nepravde kroz svoje radove. Kluni je poznat po svojim aktivističkim naporima, posebno u pitanjima ljudskih prava i humanitarnim krizama, što ga čini popularnom figurom u liberalnim krugovima.

Ova polemika između Trampa i Klunija nije prva u američkoj političkoj sceni, jer mnogi poznati umetnici i javne ličnosti otvoreno kritikuju Trampovu politiku i stil vođenja. Tramp, s druge strane, često koristi društvene mreže kako bi se suprotstavio svojim kritičarima, što je postalo njegov zaštitni znak tokom njegove predsedničke kampanje i mandata.

Ova situacija dodatno naglašava razlike između Trampove i Klunijeve javne percepcije. Dok Tramp predstavlja konzervativni deo američkog društva koji se protivi liberalnim vrednostima, Kluni se pozicionira kao glasnik progressivnih ideja. U ovom kontekstu, njihova razmena reči može se posmatrati kao deo šireg kulturnog rata koji se vodi u SAD-u.

U poslednjih nekoliko godina, polarizacija u američkom društvu postala je sve izraženija, a polemike između političara i umetnika su često na dnevnom redu. Ova situacija između Trampa i Klunija može poslužiti kao primer kako se različite ideologije sudaraju u javnom prostoru i kako se lične napade koristi u političkoj retorici.

Konačno, ova situacija podseća na to koliko su umetnost i politika međusobno povezane, i koliko javne ličnosti mogu uticati na politički diskurs. U vremenu kada je društvena podela sve veća, važno je promišljati o ulozi koju umetnici igraju u oblikovanju javnog mnjenja i mobilizaciji građana. U tom smislu, Klunijeva borba za promene u društvu i Trampova kritika, iako suprotstavljene, predstavljaju deo istog šireg razgovora o budućnosti Amerike.