Situacija u primarnoj proizvodnji svinja u Srbiji je izuzetno teška. U ovom periodu godine, kada je potražnja za svinjskim mesom najveća, otkupna cena tovljenika je pala za skoro 40% u odnosu na cenu od pre tri meseca. To je dovelo do toga da većina odgajivača ne može pokriti osnovne proizvodne troškove. Mladen Alfirović iz Udruženja odgajivača svinja Srbije (UOSS) ističe da je početkom prošle godine cena iznosila 260 dinara po kilogramu žive mere, dok je u decembru pala na samo 160 dinara, što je daleko ispod granice rentabilnosti.
Jedan od glavnih uzroka ovakvog stanja je prekomerni uvoz jeftinijeg svinjskog mesa iz Evropske unije i drugih zemalja. Tokom prošle godine, Srbija je uvezla skoro 50.000 tona svinjskog mesa, a najviše iz Španije, gde se u tovu koristi genetski modifikovana soja, dok je u Srbiji zabranjena upotreba GMO biljaka za ishranu stoke. Alfirović upozorava da ukoliko se nastavi nekontrolisani uvoz, uz dodatne probleme kao što su nestabilnost poslovanja i neuređenost tržišta, može doći do kolapsa stočarstva.
U nastavku, Alfirović naglašava da bi uništenje preostalih farmi svinja u Srbiji moglo dovesti do nestašice domaćeg mesa, čime bi cene mogle drastično porasti. Iako je cena žive mere opala, cena svinjskog mesa u maloprodaji nije se smanjila, te kilogram svinjskog buta trenutno košta od 490 do 890 dinara.
U UOSS-u predlažu aktiviranje mehanizama poput ograničenja uvoza kroz kvote i dažbine na uvoz svinjskog mesa, kako bi se stabilizovalo tržište. „Najviše profitiraju klaničari i trgovci, dok bismo mi želeli da u partnerstvu sa državom rešimo ove probleme i stvorimo uslove za povećanje stočnog fonda,“ ističe Alfirović.
Mali proizvođači, kao što je gazdinstvo Miletića u Čeneju, suočavaju se sa dodatnim teškoćama. Goran Miletić objašnjava da, iako imaju svoj kukuruz i drugu hranu, proizvodnja svinja se ne isplati zbog visokih troškova. Umesto prodaje tovljenika klaničarima, oni se oslanjaju na proizvodnju i preradu mesa kako bi pokrili troškove.
Podaci Privredne komore Srbije ukazuju na to da je uvoz svinjskog mesa postao neizbežan, s obzirom na to da domaća proizvodnja ne može zadovoljiti tržišne potrebe. Branislav Gulan, analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, upoređuje situaciju domaćih farmera sa proizvođačima automobila u Nemačkoj, gde se suočavaju sa jeftinim uvoznim vozilima. On dodaje da su niske subvencije, skupa hrana i nepostojanje jedinstvene asocijacije farmera neki od razloga zbog kojih naši tovljači svinja nisu konkurentni i trpe gubitke.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uvoz svinja u Srbiju je u poslednjih pet godina porastao između 300% i 500%, dok potražnja za domaćim svinjama opada. Samo u prva osam meseci 2023. godine uvezeno je oko 40.000 tona svinjskog mesa, što je imalo značajan uticaj na domaću proizvodnju.
Domaća situacija ide na ruku klaničarima i prerađivačima, koji imaju mogućnost da biraju između domaće i uvozne sirovine, zavisno od cene. U poslednjoj deceniji, prema podacima, nestalo je oko 62.000 farmi u Srbiji, što dodatno pogoršava situaciju u stočarstvu.
Nadležne državne institucije i svi učesnici u lancu od proizvodnje do potrošnje moraju se potruditi da reše ove izazove. Zbog trenutnog stanja, domaći proizvođači svinja se suočavaju s velikim gubicima, a bez podrške i stabilizacije tržišta, budućnost ove grane stočarstva je neizvesna.
