Kajla Alvarez (25) se probudila u jutarnjim satima u bolovima zbog porođaja. Ovo je bilo njeno drugo dete, pa je odmah pozvala svog muža, vatrogasca Preskota Kejsija, da je preveze u bolnicu. „Rekla sam mu da mora hitno da dođe, jer sam shvatila da je porođaj praktično već počeo. Kontrakcije su bile u razmaku od 10 do 15 minuta. Stenjala sam od bolova, ovo mi je bilo drugo dete, tako da sam znala šta me čeka,“ ispričala je Kajla.
Međutim, njen suprug nije mogao da napusti radno mesto, ali je poslao ekipu Hitne pomoći da dođe po nju. „Bila sam uplašena jer nisam bila u sigurnom okruženju bolnice, ali moja ćerka nije htela da čeka. Ona je rešila da dođe na svet i niko više nije mogao da zaustavi porođaj,“ dodala je Kajla. U Hitnoj pomoći, ona je prepoznala tehničara Rubena Toresa, koga je njen muž obučavao dok je pohađao kurs pri vatrogasnoj službi Vorčestera.
Dok su vozili ka bolnici, kontrakcije su postale sve učestalije, a Tores je shvatio da Kajla neće moći da sačeka dolazak u bolnicu. „Nisam očekivala da ću se poroditi u kolima Hitne pomoći. Bilo je to zaista uzbuđujuće, ali sam znala da sam u dobrim rukama. Moj muž ga je obučio, i verujem svima u vatrogasnoj službi jer znam da će uraditi sve kako bi pomogli,“ istakla je Kajla.
Kada su stigli do bolnice, beba je već bila rođena, a Kajla i njen suprug su joj dali ime Marijah. „Ovo je bio jedan od najuzbudljivijih dana, iako to nije bio prvi porođaj kojem sam prisustvovao,“ rekao je Tores. On je dodao da je skoro svaki put kada ih pozovu reč o hitnoj pomoći, a najčešće su to tužni trenuci. „Biti deo jednog lepog događaja, kao što je porođaj, za nas je bilo pravo čudo,“ naglasio je.
Uprkos tome što je Tores pomogao u rođenju sedam beba, ovo je bila prva devojčica. Ovaj događaj je još jednom pokazao važnost timskog rada i obuke koju vatrogasci i medicinski radnici prolaze kako bi se suočili sa različitim situacijama, uključujući i one koje zahtevaju hitnu intervenciju.
Kajla se oseća zahvalno i srećno što su sve prošle bez komplikacija. „Moj muž je takođe bio uzbuđen, iako nije mogao da bude fizički prisutan. Znam da je ponosan na svoj tim i na sve što su učinili za mene i mog malog anđela,“ dodala je.
U ovim teškim vremenima, ovakvi događaji donose svetlost i nadu. Porodica Alvarez ima mnogo razloga za slavlje, a njihova priča služi kao inspiracija za sve nas. U svetu gde se često suočavamo sa izazovima, ovakvi trenuci podsećaju na lepotu i čaroliju života.
Na kraju, Kajla i njen muž su zahvalni svima koji su učestvovali u ovom posebnom trenutku. „Zahvalni smo što smo imali podršku i pomoć u ovom važnom trenutku našeg života. Svaka beba donosi radost, a Marijah će sigurno biti voljena i čuvana,“ zaključila je Kajla.
Ova priča ne samo da oslikava snagu ljudske zajednice, već i pokazuje koliko je važno imati poverenje u ljude koji su obučeni da pomognu. U svakodnevnom životu, možemo zaboraviti na heroje koji su uvek tu, spremni da odgovore na poziv za pomoć. Ova situacija je podsetnik da su ponekad najlepši trenuci u životu oni koji se dese u nepredviđenim okolnostima.
