Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit, izjavio je danas da početak pregovora BiH sa Evropskom unijom mora biti povezan sa deklaracijom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o „lojalnosti državi BiH“. „Institucije moraju da se stabilizuju kako ih ne bi srušio banjalučki nalet vetra. Ako u martu budu otvoreni pregovori s EU o integraciji, oni moraju biti povezani sa deklaracijom Milorada Dodika o lojalnosti državi BiH“, rekao je Šmit u intervjuu za „Tagescajtung“.
Smatra da je veoma bitno da se Dodik izjasni o svojoj lojalnosti državi, jer BEU postavlja uslove koji moraju da budu ispunjeni, „pogotovo kada su u pitanju teme kao što je funkcionalnost Ustavnog suda“.
Cilj evropskog puta BiH je stabilnost, razvoj i saradnja sa svim njenim susedima, što bi značilo i saradnju sa Srbijom i Hrvatskom. Samim tim, svedoci smo čestih političkih trzavica između Republike Srpske i federacije, u mnogim oblastima koje su neophodne za napredak zemlje. Na primer, putem Briselskog sporazuma Republika Srpska mora da izvrši presude Ustavnog suda BiH, što se direktno odnosi na ocenu suda o referendumima veze sa kroz entitete sa drugim družavama. Tako da, sve se svodi na lojalnost prema državi, prema ustavu i zakonima, a samim tim i prema EU.
Situacija je prilično komplikovana, još od završetka građanskog rata u BiH, u okviru Dejtonskog sporazuma, koji je podigao veliki zid između Srba, Hrvata i Bošnjaka. U Bosni i Hercegovini postoji niz entiteta, nacionalna pripadanja, svadje i tenzije između etničkih grupa.
Stoga, različita mišljenja i težnje političara u sebi se često nose štetne posledice, usled neslaganja o tome na koji način zemlja treba da napreduje. Ipak, EU na uzvratnim sporazumima, kao što je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koje su potpisale države nekadašnje Jugoslavije prelaskom u evroazijska tržišta. Ali, ti potpisi i donesene obaveze nisu sasvim dovoljni. Jer iako su mnoge zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU, Bosni i Hercegovini nedostaje kontinuirani napredak i stabilnost, kako bi pregovori i planovi i evratifleacija u potpunosti mogli da zažive s EU.
Pored toga, postoje i pitanja unutar samih entiteta, kao što je Republika Srpska, gde su separatistički pokreti stava da se entitet otcjepljuje od bosanske države. Stoga, konflikti između entiteta i centra se dodatno komplikuju i produbljuju, te je nužno da se politički lideri izjasne i pokažu lojalnost prema državi.
S toga, izražena je podrška „Evropske unije“ i visokog predstavnika, a i država članica i međunarodnih organizacija, da se proces pridruživanja mora odvijati brže i efikasnije, a ujedno sa normativnim i institucionalnim reformama, čiji početak mora biti od strane odgovornih političkih lidera, bez obzira na različite personalne, nacionalne i stranačke interese. Jer, ispunjavanje uslova i obaveza prema EU bi automatski dovelo do stabilnosti i napretka u BiH.
„Ono što je sada neophodno – odgovornost svih političkih lidera je da sprovedu političke, normativne i institucionalne reforme kako bi se osigurao brži i efikasniji tok procesa pridruživanja EU, što će doneti korist građanima, jer će dovesti stabilnoj i funkcionalnoj državi“ jasno je izjavio Šmit.
Dakle, ključna stvar za dodjelu statusa kandidata jeste pitanje rešavanja sporazuma o Pravosuđu, koje će zahtevati više lojalnosti i pridržavanja evropskih principa i vrednosti. Za dalje pregovore i realizaciju zahteva EU za pristup biće neophodno ispunjeni ovi uslovi. U suštini, konačni cilj jeste pridruživanje NATO i EU, uz stabilnost i prosperitet.
