Prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, broj računa izdanih u trgovinama na malo na dan bojkota, koji se održao 24. januara, bio je drastično smanjen. Od ponoći do 11:00 sati, ukupni broj fiskalnih računa bio je manji za 40% u odnosu na prethodni petak, dok je iznos računa opao za 47%. Ovi podaci jasno ukazuju na značajnu reakciju potrošača na poziv za bojkot zbog rastućih cena namirnica i visoke inflacije.
U delatnosti „Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla“, do 11:00 sati izdano je 665.971 fiskalnih računa, a ukupni iznos tih računa iznosio je 7.558.147,15 evra. U poređenju sa prošlim petkom, kada je broj računa bio 1.102.213, a iznos 14.398.171,48 evra, jasno je da je bojkot imao značajan uticaj. Kada se uporedi sa istim danom prošle godine, 19. januara 2024, kada je izdato 940.268 računa sa iznosom od 10,8 miliona evra, broj računa je takođe bio smanjen.
Podaci pokazuju da je u odnosu na prošli petak broj računa manji za 40%, dok je iznos manji za 47%. U poređenju sa petkom 19. januara prošle godine, broj računa je opao za 29%, a iznos za 30%. Ukupan broj fiskalnih računa do 11 sati danas iznosio je 1.625.377, dok je ukupni iznos bio 22,2 miliona evra. Ove brojke ukazuju na smanjenje od 28% u broju računa i 29% u iznosu u odnosu na prethodni petak. U poređenju sa istim danom prošle godine, broj računa je manji za 17%, a iznos za 6%.
Na dan bojkota, građani Hrvatske su se odlučili na ovu akciju kao odgovor na ubrzani rast cena prehrambenih proizvoda i visoku inflaciju. Inicijativa za bojkot započela je putem društvenih mreža, gde su se delile poruke o važnosti tog dana. U pozivu se isticalo da bi ljudi trebali da se pripreme i da tog dana ne kupuju ništa, kako bi pokazali svoj nezadovoljstvo trenutnom situacijom.
Iako je bojkot trgovina dobio podršku od strane Vlade, stavovi ekonomista, analitičara i građana su podeljeni. Mnogi učesnici bojkota veruju da će njihova akcija imati efekat i dovesti do smanjenja cena. Ipak, postoje i mišljenja da bojkot neće doneti značajne promene na tržištu i da će se cene i dalje kretati u istom pravcu.
Ova situacija u Hrvatskoj nije jedinstvena. Slični protesti i bojkoti dešavaju se i u drugim zemljama, gde se potrošači bore protiv visokih cena i ekonomske nesigurnosti. Inflacija je postala globalni problem, a potrošači traže načine da se bore protiv rasta cena koji utiče na njihov svakodnevni život.
U ovom kontekstu, bojkot može poslužiti kao način da se skrene pažnja na problem i da se zahteva odgovornost od strane trgovinskih lanaca, ali i vlade. Mnogi veruju da je važno da javnost bude svesna svojih prava kao potrošača i da se bore za pravednije cene i bolji životni standard.
Na kraju, uprkos raznim stavovima o efikasnosti bojkota, jasno je da je reakcija potrošača na visoke cene i inflaciju izražena i da je značajna. Ovaj događaj može postaviti temelje za dalje diskusije o ekonomskim politikama i merama koje bi mogle biti preduzete kako bi se ublažili efekti inflacije na svakodnevni život građana. U budućnosti, važno je da se nastavi dijalog između vlasti, trgovaca i potrošača kako bi se pronašla rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
