Dejan Mićić, koji dolazi iz Bijeljine, je prošao kroz mnoge teške trenutke u svom životu, obilježene zlostavljanjem i odrastanjem bez roditelja. Međutim, njegova priča dobiva srećniji obrt kada ga porodica Stanišić usvaja i pruža mu priliku da radi u svom kompleksu.

„Moja je borba bila teška, ali zahvaljujući građanima Semberije, crkvi Svetog Georgija u Bijeljini, Petropavlovskom hramu, i uz molitvu, mnogo mi je pomoglo, jer nisam imao vaspitanje, ali kroz život sam se sam borio i takav ću uvek da ostanem, da se borim“ kaže Dejan.

Kroz život pun izazova, Dejan se oslanjao na podršku građana Semberije, crkve Svetog Georgija u Bijeljini i Petropavlovskog hrama. Ističe da mu je vera i molitva mnogo pomogla u prevazilaženju teškoća, istovremeno naglašavajući da je sam sebi izborio put kroz život.

Dejan nije želeo da sazna identitet svojih bioloških roditelja, ističući da je sada „svoj čovek“. Odrastajući u porodici koja ga je zlostavljala, Dejan je preživeo teške trenutke i suočio se sa brojnim izazovima na ulici nakon gubitka usvojiteljke.

„Tukli su me i zlostavljali. Očuh mi je dva puta stavljao pištolj u usta. Imali su pored mene još dvoje dece. Ja sam im svima prao veš, čistio po kući, izdržavao ih. Ispod 50 maraka dnevno ako zaradim na ulici, nisam smeo ući u kuću. Ako ne donesem dovoljno novca, moram spavati negde u gradu“ ispričao je Dejan.

„Imao sam 17 godina, spavao sam u parku i na autobuskoj stanici, u napuštenim kućama. Živeo sam u kući u kojoj nije bilo ni vrata ni prozora. I tu su dolazili neki da me tuku i maltretiraju“ priseća se Dejan. To je bio baš težak deo njegovog života, kada je pokušao i da izvši samoubistvo.

Dobijanjem stana kroz program socijalnog zbrinjavanja, Dejan je ostvario jednu od svojih želja, dok mu se druga želja, pronalazak posla, takođe ostvarila. Sada, Dejan ističe želju da osnuje sopstvenu porodicu i pruži deci ljubav koju sam nije imao priliku da oseti.

Verujući u Boga i Sveta Bogorodicu, Dejan ističe da je vera imala ključnu ulogu u njegovom preobražaju. Naglašava da je vera i crkva promenili njegov životni put i oslobodili ga lošeg društva, te da je danas mnogo drugačija osoba nego ranije.

Dejanova životna priča svedoči o snazi volje, vera i podrška zajednice koje su mu pomogle da prebrodi teške trenutke i pronađe novi početak. Njegova iskrenost i otvorenost o njegovim životnim iskustvima mogu poslužiti kao inspiracija drugima da pronađu snagu u sebi i veruju u bolje sutra.