Premijera predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“, koju je napisao Dušan Kovačević, održana je na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Ljuba Tadić“ u Beogradu. Režiju je potpisao Milan Nešković, a predstava je privukla veliku pažnju publike, koja je bila ispunjena ljubiteljima pozorišne umetnosti.
U ovoj ratnoj melodrami igraju talentovani glumci, među kojima su Nikola Rakočević, Milan Marić, Jovana Belović, Nebojša Ljubišić, Zoran Cvijanović, Marko Janketić, Srđan Timarov, Anđelika Simić, Aleksandar Đurica, Aleksej Bjelogrlić, Joakim Tasić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Miloš Samolov, Lazar Đukić, Luka Antonijević i Lazar Nikolić. Ova raznolika glumačka postava doprinosi bogatstvu i slojevitosti predstave, koja se bavi temama rata, identiteta i unutrašnjeg nemira.
Glavni lik, Gavrilo Vuković, kojeg tumači Milan Marić, kroz svoju ulogu prenosi snažnu poruku o stradavanju i traženju identiteta u svetu obeleženom ratnim sukobima. U jednom trenutku predstave, Marić se skida na sceni i ostaje samo u donjem vešu, što je izazvalo aplauz i oduševljenje među prisutnim damama. Ovaj trenutak nije samo senzacionalizam, već i simbolika koja oslikava ranjivost i golotinju ljudskog bića u okolnostima rata.
Na konferenciji za novinare, Marić je podelio svoja razmišljanja o liku Gavrila. On je istakao da Gavrilo predstavlja osakaćenu mladost koja se vraća iz rata, pretrpela je velika emocionalna i fizička oštećenja, a uspeva da preživi u svetu gde su granice između života i smrti postale nejasne. „Razmišljam o Gavrilu na dva nivoa“, rekao je Marić. „S jedne strane, on je metafora uništene mladosti, a s druge strane, on je čovek koji je pogubljen u svojim željama i osećanjima, ne znajući šta zapravo želi nakon iskustava rata.“
Ova predstava ne samo da istražuje teme rata i njegovih posledica, već i bavi se emocionalnim i psihološkim aspektima koji prate ljude nakon što su preživeli teške trenutke. Marić je naglasio da Gavrilo nije samo žrtva rata, već i simbol ljudske borbe za identitet i smisao u svetu koji se drastično menja.
„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je delo koje se može posmatrati kao kritika društva, a istovremeno i kao duboka lična priča o pojedincu koji luta kroz postratnu stvarnost. Kroz različite likove i njihove sudbine, predstava postavlja važna pitanja o smislu postojanja, ljubavi, gubitku i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.
Režija Milana Neškovića doprinosi snažnom emotivnom nabojanju predstave. Njegov pristup je osvežavajući, a scenske rešenja doprinose dinamičnosti i napetosti tokom izvođenja. Publika se može identifikovati sa likovima, što dodatno pojačava uticaj i značaj predstave.
Mnoge kritike su već pohvalile ovu adaptaciju, ističući kako Kovačevićeva drama ostaje relevantna i aktuelna i u savremenom društvu. U vremenu kada se mnogi suočavaju sa sličnim izazovima, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ može poslužiti kao snažan podsticaj za razmišljanje i refleksiju.
U zaključku, premijera predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“ predstavlja značajan umetnički događaj na beogradskoj pozorišnoj sceni. Tematska dubina, izvanredna glumačka postava i snažna režija čine ovu predstavu neizostavnim delom pozorišnog repertoara, koja će sigurno ostaviti trag u srcima gledalaca.
