Branka Petrić, istaknuta srpska glumica, već 14 godina živi bez svog supruga i kolege Bekima Fehmiua, koji je preminuo 15. juna 2010. godine. U njenim rečima oseća se duboka tuga zbog nekih neostvarenih želja, ali i snažna strast prema umetnosti koja je ostala prisutna u njenom životu. Iako se približava devedesetoj godini, Branka i dalje zrači energijom i posvećenošću glumi. U razgovoru sa medijima, ona otvoreno deli svoja osećanja i refleksije o životu, ljubavi i umetnosti.

Branka ističe da je umetnost ključni deo njenog postojanja. „Trenutno se nalazim u nekoj vrsti postglumačkog maratona, ali to nije samo moja zasluga. Moj umetnički put i svakodnevni život su neraskidivo povezani“, kaže Branka. Njena posvećenost porodici, kao i uloga bake, igraju značajnu ulogu u njenom životu. „Kada pogledam sve svoje projekte, čak se i sama iznenadim koliko toga sam ostvarila“, dodaje ona sa ponosom.

Iako je ostvarila mnoge uspehe, Branka se osvrće i na propuštene prilike. „Žalim što nikada nisam naučila albanski, ne znam da sviram nijedan instrument, nisam videla polarnu svetlost niti plivala sa delfinima. Oduvek sam želela da plešem tango sa Bekimom, jer je plesao kao pravi Argentinac, ali to nikada nismo ostvarili“, ističe ona u razgovoru za magazin „Elle“. Ove reči otkrivaju duboku emotivnu vezu koju je delila sa svojim suprugom, kao i njene neostvarene snove.

Bekim Fehmiu, jedan od najlepših glumaca sa ovih prostora, ostavio je dubok trag u životu Branke Petrić. Njihova ljubavna priča bila je inspiracija za mnoge, a njegova smrt ostavila je neizbrisiv trag na nju. Branka je ispričala potresnu priču o poslednjim trenucima sa suprugom, otkrivajući da ga je pronašla u trenutku kada je oduzeo sebi život. „Po njegovoj želji, pepeo je prosut u reku u Prizrenu na Kosovu, gradu u kojem je proveo veliki deo svog detinjstva“, seća se Branka.

Na pitanje da li je mogla da nasluti Bekimovu odluku, Branka odgovara: „Ne. Jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim.“ Ona dodaje da u tim poslednjim danima Bekim nije pokazivao znake patnje ili očajanja. „Dan ranije igrala sam predstavu ‘Tako je moralo biti’ u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije!“ Ove reči pokazuju koliko je teško nositi se sa gubitkom voljene osobe, posebno kada se dogodi iznenada.

Branka Petrić ostaje simbol snage i otpornosti u svetu umetnosti. Njena sposobnost da se nosi sa tugom i održava ljubav prema umetnosti i porodici je inspiracija mnogima. U svetu koji se brzo menja, ona ostaje verna sebi i svojim vrednostima, čuvajući uspomenu na Bekima i njihovu zajedničku ljubav. Gluma joj omogućava da izrazi svoja osećanja i poveže se sa publikom, a u tom procesu pronađe i ličnu snagu.

Za Branku, umetnost nije samo profesija, već način života. Njena posvećenost glumi, kao i ljubav prema porodici, čine je jedinstvenom ličnošću. U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima, priča Branke Petrić podseća nas na važnost umetnosti i ljubavi u našim životima. Bez obzira na godine, ona nastavlja da inspiriše i ostavlja trag u srcima svih koji je poznaju i prate njen rad.