Kristina Panić (19) ubijena je u masovnom ubistvu u selima Malo Orašje i Dubona koje je izvršio Uroš Blažić 4. maja prošle godine. Na dan ubistva, Kristina je napisala sastav na temu “U kakvom društvu živimo“, u kom je opisala tragediju koja se desila dan ranije u školi “Vladislav Ribnikar“ kada je Kosta Kecmanović ubio devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole, ni sluteći da će se ista sudbina desiti i njoj.

Kristina je u svom eseju upozorila na nepravde i probleme u društvu, ističući da je potrebno probuditi se i preduzeti nešto pre nego što bude kasno. Njena poruka je postala još potresnija kada je postala žrtva istog nasilja na koje je upozoravala.

Roditelji Kristine, Saša i Zorica, odlaze na suđenje Urošu Blažiću u Beogradu, potreseni i besni zbog gubitka svoje ćerke. Saša je izjavio da su komentarisali tragediju u “Ribnikaru“ i da nisu mogli ni da zamisle kako bi bilo da se nešto slično dogodi njima. Kristinina profesorka je tek posle šest meseci donela vežbanku s Kristininim radom, u kome je opisala strahote koje su se dogodile u školi.

U masakru Uroša Blažića, ubijeno je devetoro mladih iz Dubone i Malog Orašja, a 12 je ranjeno. Među žrtvama su bili i Milan Panić (21), Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (25). Blažiću se na teret stavlja teško ubistvo, nedozvoljena proizvodnja oružja i eksplozivnih materija, otmica i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

Ova tragedija je potresla celu zajednicu i pokazala koliko je važno prepoznati znakove nasilja i reagovati na vreme. Kristina je posthumno postala simbol borbe protiv nasilja i nepravde, a njene reči i dela će živeti kao podsetnik na potrebu za promenom u društvu. Njeni roditelji se bore za pravdu i sećanje na svoju ćerku, čiji je život prekinut prerano u strašnom činu nasilja.