Osnovni sud u Nikšiću doneo je presudu kojom je država obavezana da isplati episkopu budimljansko-nikšićkom Mitropolije crnogorsko-primorske (MPC) Metodiju Ostojiću iznos od 10.000 evra. Ova presuda proizašla je iz slučaja koji se odnosi na povredu prava na duševni integritet, čast, ugled i dostojanstvo, a u vezi sa sadržajem koji je objavljen na portalu „Udar”.

Sudija Tanja Kuburović Radusinović je delimično usvojila tužbeni zahtev Ostojića, koji je tražio da mu se isplati 40.000 evra kao naknada za povredu njegovih prava. U obrazloženju presude, sud je naveo da se tuženi obavezuje da isplati 10.000 evra na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, uključujući prava na psihički integritet, čast, ugled i dostojanstvo. Ova isplata treba da bude izvršena sa zakonskom zateznom kamatom od dana presude do konačne isplate, a rok za isplatu je 15 dana od dana kada presuda postane pravosnažna, uz pretnju prinudnog izvršenja ukoliko obaveza ne bude ispoštovana.

Ovaj slučaj je izazvao pažnju javnosti, s obzirom na to da se odnosi na pitanja slobode medija, kao i na granice između kritike i povrede prava pojedinca, posebno kada se radi o javnim ličnostima kao što je episkop. U društvima u tranziciji, kao što je Crna Gora, ovakvi slučajevi često donose polemike o tome kako bi mediji trebalo da izveštavaju o religijskim i političkim liderima.

Mitropolit Metodije Ostojić je u prošlosti bio predmet različitih medijskih izveštaja, a njegovo ime se često pominje u kontekstu političkih i društvenih događanja u Crnoj Gori. Njegova borba za zaštitu časti i ugleda kroz pravne kanale ukazuje na sve veću potrebu za regulacijom medijskog prostora i zaštitom pojedinaca od potencijalno štetnog izveštavanja.

Odluka suda može postaviti presedan za buduće slučajeve koji se odnose na povredu prava javnih ličnosti, kao i na način na koji mediji izveštavaju o takvim osobama. Pravna zaštita od klevete i lažnih informacija često se dovodi u pitanje, posebno kada su u pitanju istaknuti pojedinci, a ovaj slučaj može biti osnova za dalju raspravu o etici novinarstva i odgovornosti medija.

U međuvremenu, reakcije na presudu variraju. Dok neki smatraju da je presuda pravična i da bi trebala poslužiti kao upozorenje za medije, drugi upozoravaju na opasnost od cenzure i gušenja slobode govora. U demokratskim društvima, sloboda medija je temeljna vrednost koja omogućava građanima da budu informisani o važnim pitanjima, a istovremeno se mora voditi računa o zaštiti individualnih prava.

Očekuje se da će ova presuda otvoriti nova pitanja o granicama medijskog izveštavanja i pravima pojedinaca, a moguće je da će se u budućnosti pojaviti i slični slučajevi koji će zahtevati pravno tumačenje i razmatranje. U svetlu sve većih tenzija između slobode medija i prava na zaštitu časti i ugleda, važno je pronaći ravnotežu koja će omogućiti objektivno izveštavanje bez ugrožavanja prava pojedinaca.

Ovaj slučaj u Nikšiću može biti signal za sve medije da pažljivo razmatraju sadržaj koji objavljuju, a za pojedince da se bore za svoja prava kroz zakonske mehanizme. U ovom kontekstu, važnost pravne zaštite i odgovornosti medija postaje sve izraženija, posebno u svetlu promena i izazova sa kojima se društvo suočava.