Bjanka Gaskojn, britanska manekenka i ćerka bivšeg fudbalera i trenera Pola Gaskojna, javno je optužila preminulog vlasnika robne kuće Harrods Mohameda Al Fajeda da ju je zavodio i seksualno uznemiravao dok je bila zaposlena u toj robnoj kući.

U intervjuu za „UK Tonight with Sarah-Jane Mee“, Gaskojn je rekla da se kao dete osećala sigurno u Al Fajedovom prisustvu kad je odlazila u robnu kuću, ali da je kasnije doživela uznemiravanje kada je počela da radi u Harrodsu sa 16 godina. Gaskojn je opisala situacije u kojima se Al Fajed navodno neprimereno ponašao i stvorio neprijatnu atmosferu.

Nakon nedavne istrage BBC-a, londonska policija zabeležila je više od 60 optužbi protiv Al Fajeda, uključujući i navode o seksualnom nasilju. Harrods trenutno razmatra zahteve za nadoknadu od više od 250 pojedinaca povezanih sa navodnim Al Fajedovim nedoličnim ponašanjem. Gaskojn je izrazil želju da podrži druge žrtve i zalaže se za promene u radnom okruženju. Harrods je saopštio da je „potpuno zgrožen“ optužbama i naglasio da danas kompanija funkcioniše drugačije nego u vreme Al Fajeda, koji je bio na čelu robne kuće od 1985. do 2010. godine.

U drugom incidentu seksualnog uznemiravanja, čuveni reper i producent Šon Pi Didi Kombs dobio je još sedam tužbi dok boravi u pritvoru u Bruklinu. Pi Didija je između ostalog za drogiranje i silovanje optužila i jedna devojka koja je u vreme užasa imala samo 13 godina. Incident se dogodio posle dodele MTV nagrada kada je bila u limuzini sa Pi Didijem.

Ovo su samo neki od slučajeva seksualnog uznemiravanja koji su dospeli u fokus medija u poslednje vreme. Sve veći broj žrtava hrabro izlazi u javnost kako bi iznelo svoje priče i pokrenulo potrebne promene. Organizacije za zaštitu žena i prava seksualno uznemiravanje su pozdravili kao korak napred u borbi protiv ovog ozbiljnog problema. Potrebno je podići svest o štetnosti ovakvih postupaka i pružiti podršku žrtvama da progovore i zaštite svoja prava.

U društvu je neophodno stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja za sve građane. Institucije treba da deluju odgovorno i efikasno u procesu prijavljivanja, istraživanja i gonjenja počinilaca seksualnog uznemiravanja. Edukacija o ovoj temi treba da bude dostupna široj javnosti, kako bi se promenili stavovi i ponašanje prema žrtvama i sprečilo dalje zlostavljanje.

Nadalje, važno je raditi na podizanju svesti o značaju pravilne zaštite i podrške žrtvama seksualnog uznemiravanja. Organizacije, aktivisti i javne ličnosti igraju ključnu ulogu u podizanju svesti i radu na promociji sigurnijeg okruženja za sve. Svaka priča o seksualnom uznemiravanju je važna i treba da bude saslušana i uzeta ozbiljno. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti društvo u kojem su svi građani zaštićeni i poštovani.

U borbi protiv seksualnog uznemiravanja je ključno osnaživanje žrtava i pružanje podrške kroz različite oblike pomoći. Psihološka podrška, pravne usluge i sigurni prostori za žrtve su od velike važnosti u procesu oporavka i traženja pravde. Organizacije civilnog društva imaju ključnu ulogu u pružanju podrške žrtvama i radu na prevenciji seksualnog uznemiravanja u društvu.

Sve dok se žrtve seksualnog uznemiravanja ne osete sigurno da mogu da progovore o svojim iskustvima i da se bore za svoja prava bez straha od osude i stigmatizacije, potrebno je nastaviti sa radom na edukaciji, podršci i zaštiti žrtava. Svako zaslužuje da živi u okruženju gde je poštovan, bezbedan i zaštićen od bilo kakvog oblika zlostavljanja.