Aleksandra Goncić, ćerka poznatog glumca Svetislava Buleta Gončića, preminula je 13. marta 2025. godine nakon dvogodišnje borbe s rakom. U svojoj 27. godini, Aleksandra je ostavila dubok trag u srcima svojih najmilijih i prijatelja. Njena sahrana održana je na Novom groblju u Beogradu, gde su se okupili mnogi da joj odaju poslednju počast.

Tužna povorka krenula je prema grobnom mestu, dok su prijatelji i porodica izražavali tugu zbog njenog prerano izgubljenog života. Među prisutnima su bili i mnogi poznati glumci koji su došli da pruže podršku Svetislavu i njegovoj supruzi Gordani. Neki od njih uključuju Nelu Mihajlović, Petara Strugara, Ninu Nešković, Milenu Radulović, Tihomira Stanića, Tanju Bošković i Gordana Kičića.

Na sahrani je filmska producentkinja Milena Garfild pročitala „Besmrtnu pesmu“ poznatog pesnika Mike Antića. Ova pesma, koja se bavi temama života, smrti i sećanja, duboko je dirnula sve prisutne. U pesmi se naglašava važnost življenja punim plućima i uživanja u svakom trenutku, bez obzira na okolnosti.

U jednom od stihova pesme poručuje se: „Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, možda će i u tebi odjednom nešto posiveti.“ Ove reči, koje govore o prolaznosti života i važnosti svakog trenutka, odjekivale su među okupljenima, podsećajući ih na to koliko je važno ceniti život dok ga imamo.

Svetislav Bule Goncić, iako duboko potresen, pokazao je izuzetnu snagu na sahrani. Tokom celog obreda bio je uz svoju suprugu Gordanu i mlađu ćerku Isidoru, pružajući im podršku u ovom teškom trenutku. Njegova dostojanstvenost i snaga u trenutku gubitka bili su inspiracija svima koji su prisustvovali ispraćaju.

Aleksandra je bila poznata po svom talentu i ljubavi prema umetnosti, a njena smrt ostavila je neizbrisiv trag u svetu filma i pozorišta. Njeni prijatelji su se prisetili lepih trenutaka provedenih s njom, govoreći o njenoj vedrini, duhovitosti i strasti prema glumi. Njena karijera, iako kratka, bila je ispunjena uspehom i ljubavlju publike.

Sahrana nije bila samo oproštaj od Aleksandre, već i podsećanje svima prisutnima na važnost podrške i zajedništva u teškim vremenima. Porodica Goncić i prijatelji su se okupili da istovremeno tuguju za gubitkom, ali i da proslave život mlade žene koja je dodala svetlost u živote mnogih.

U svetu koji se često čini surovim, priče poput Aleksandrine podsećaju nas na krhkost života i na to koliko je važno ostaviti dobar utisak na druge. Njena borba sa bolešću, kao i ljubav i podrška koju je dobijala od porodice i prijatelja, služe kao inspiracija za sve nas da se borimo i cenimo svaki trenutak.

Uprkos boli, okupljeni su se trudili da pronađu utehu u sećanjima na srećne trenutke koje su delili s Aleksandrom. Njena ljubav prema umetnosti, prijateljima i porodici biće zauvek upamćena, a njen duh će živeti u srcima onih koji su je voleli.

Na kraju, Aleksandra Goncić će ostati zapamćena ne samo kao talentovana glumica, već i kao osoba koja je dodala vrednost životima drugih. Njen odlazak je veliki gubitak za sve koji su je poznavali, ali njena zaostavština će živeti zauvek.