Cene poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji su među najvišima u EU, prema podacima Evrostata. Hektar poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji koštao je u proseku 23.282 evra u 2022. godini, dok je prosek za čitavu EU bio 10.578 evra. To znači da je cena zemljišta u Sloveniji skoro dvostruko veća od proseka EU.
Pored Slovenije, najskuplje poljoprivredno zemljište se nalazi na Malti, gde hektar košta u proseku 233.230 evra. Nakon Malte, slede Holandija, Luksemburg i Irska, dok Slovenija zauzima peto mesto po visini cena poljoprivrednog zemljišta u EU.
Ovi podaci pokazuju da je Slovenija u samom vrhu kad je reč o visokim cenama poljoprivrednog zemljišta u Evropi. Ova situacija može predstavljati izazov za poljoprivrednike i za razvoj poljoprivrede uopšte, s obzirom na to da visoke cene zemljišta mogu biti prepreka za ulazak mladih ljudi u ovu delatnost, kao i za proširenje i modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava.
Razlog visokim cenama poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji može biti nedostatak dostupnog zemljišta, što dovodi do povećane tražnje i uspona cena. Ovo može biti posebno problematično za male poljoprivrednike koji se suočavaju sa teškoćama prilikom proširenja svojih gazdinstava ili osnivanja novih.
Visoke cene zemljišta takođe mogu uticati i na ekonomsku održivost poljoprivredne proizvodnje, jer povećavaju troškove ulaganja u zemljište, smanjujući tako profitabilnost poljoprivrednih aktivnosti. Ovo može dovesti do smanjenja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu, posebno u poređenju sa drugim zemljama EU gde su cene zemljišta niže.
Jedan od načina da se olakša pristup poljoprivrednom zemljištu i smanje njegove visoke cene može biti podrška države kroz subvencije, podsticaje ili programe kreditiranja za mlade poljoprivrednike. Ovo bi moglo pomoći mladim ljudima da započnu ili prošire svoje poljoprivredne aktivnosti, čime bi se doprinelo očuvanju tradicionalne poljoprivredne proizvodnje u Sloveniji.
Takođe, važno je raditi na promociji alternativnih modela poljoprivrednog razvoja koji se oslanjaju na održive prakse, kao što su organska proizvodnja, vertikalno poljoprivredno gajenje ili poljoprivreda bez zemljišta. Ovi modeli mogu omogućiti efikasnije korišćenje raspoloživog zemljišta i resursa, što može biti ključno za održavanje konkurentnosti poljoprivrede u Sloveniji.
Ulaganje u istraživanje i inovacije takođe može biti od velike važnosti za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Sloveniji. Razvoj novih tehnologija, kao što su precizno navodnjavanje, korišćenje dronova u poljoprivredi ili digitalizacija poljoprivrednih procesa, može pomoći poljoprivrednicima da povećaju produktivnost i efikasnost svojih gazdinstava, čime bi se uticalo na smanjenje troškova proizvodnje i povećanje konkurentnosti.
Takođe, podrška razvoju ruralnog turizma i proizvodnji lokalnih i organskih proizvoda može doprineti raznovrsnosti prihoda stanovništva na selu i ojačati veze između potrošača i proizvođača. Ovo može biti posebno važno za male proizvođače koji se oslanjaju na direktnu prodaju svojih proizvoda, čime bi se mogla unaprediti ekonomska situacija u ruralnim područjima.
Ukupno gledano, visoke cene poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji predstavljaju izazov za poljoprivrednike i za razvoj poljoprivrede, ali istovremeno otvaraju mogućnosti za inovativne pristupe i nove modele razvoja. Važno je da država i relevantne institucije prepoznaju ove izazove i podrže poljoprivrednike kroz različite programe i mere, kako bi se očuvala tradicionalna poljoprivredna proizvodnja i osiguralo održivo i konkurentno poljoprivredno gazdinstvo u Sloveniji.
