CENA BAKRA „SKAČE DO NEBESA“: Stručnjaci predviđaju drastične promene na tržištu metala

Aleksandra Nikolić аватар

Prema analizi BMI-a, svetska cena bakra bi mogla da dosegne više od 75 odsto u naredne dve godine. To je rezultat poremećaja u snabdevanju ovim metalom i povećane potražnje za njim, naročito zbog rasta interesovanja za obnovljivu energiju.

Bakar je vitalni industrijski metal koji se koristi u širokom spektru sektora, uključujući građevinarstvo, elektroniku, transport i obnovljivu energiju. S obzirom na široku primenu, potražnja za bakrom kontinuirano raste, a porast interesovanja za obnovljivu energiju dodatno doprinosi većoj potražnji za ovim metalom.

Analitičari smatraju da će poremećaji u snabdevanju bakrom biti glavni faktor koji će doprineti rastu cena. Kako svet izlazi iz pandemije, snabdevanje bakrom postaje sve problematičnije, posebno zbog povećane tražnje i ograničenja u proizvodnji.

Osim toga, napredak u tehnologiji i inovacije takođe će dodatno povećati potražnju za bakrom. Prema rečima istraživača, bakar je ključni sastojak u proizvodnji električnih vozila, solarnih panela i baterija za skladištenje energije, te se očekuje da će potražnja za ovim metalom rasti kako se ovi sektori budu razvijali.

Kako bi se dugoročno rešio problem snabdevanja bakrom, potrebno je veće ulaganje u istraživanje, razvoj i proizvodnju ovog metala. Važno je da se kompanije fokusiraju na unapređenje tehnologije i povećanje proizvodnje, kako bi se osiguralo dovoljno bakra za rastuću potražnju.

Svetski lideri, uključujući i zemlje proizvođače bakra, trebali bi da razmotre strategije za održavanje stabilnih cena i stabilnog snabdevanja ovim metalom. Ovo je ključno kako bi se osiguralo da rastuća potražnja ne dovede do ekstremnih cenovnih skokova.

Osim toga, važno je razmotriti i alternativne izvore snabdevanja bakrom. Povećana reciklaža bakra može biti jedan od načina da se smanji pritisak na snabdevanje ovim metalom, a istovremeno se smanji uticaj na okolinu.

Uz toliki rast cena bakra, mnoge zemlje mogu očekivati velike promene u njihovim ekonomijama. Zemlje koje su veoma zavisne od izvoza bakra, kao što su Čile, Peru i Kongo, mogle bi imati značajne prednosti od ovog rasta cena. Uz to, kompanije koje se bave eksploatacijom bakra takođe bi mogle imati značajne prihode u narednom periodu.

S druge strane, potrošači bakra, poput građevinskih kompanija i proizvođača elektronike, mogli bi se suočiti sa povećanim troškovima proizvodnje i potencijalno višim cenama svojih proizvoda. To bi moglo dovesti do povećanja cena krajnjih proizvoda na tržištu, što bi moglo imati uticaj na potrošače.

Ukratko, mogućnost rasta cena bakra za više od 75 odsto u naredne dve godine zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se sprečile potencijalne negativne posledice. Poremećaji u snabdevanju, povećana potražnja i tehnološki napredak će sve doprineti ovom trendu rasta cena bakra, a svetski lideri i industrijski sektori moraju pronaći održiva rešenja kako bi se adekvatno odgovorilo na ove izazove.

Aleksandra Nikolić аватар