Jedinstveno tržište rada Otvorenog Balkana, u kojem učestvuju Srbija, Albanija i Severna Makedonija, zvanično počinje 1. marta. Ova inicijativa omogućava građanima da se zapošljavaju u bilo kojoj od ovih zemalja uz minimalne administrativne procedure. Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, jedan je od prvih koji je dobio ID Open Balkana, elektronsku potvrdu koja mu omogućava rad u bilo kojoj od ovih zemalja.
Čadež je istakao da će od 1. marta građani ovih zemalja moći da žive i rade kao da su kod kuće. On je naglasio da je ovo značajan korak napred, s obzirom na to da su se lideri zemalja Otvorenog Balkana pre tri godine dogovorili o uspostavljanju slobodnog pristupa tržištu rada. Pre ovog dogovora, postojale su brojne prepreke i skepticizam prema saradnji među zemljama u regionu.
Prema njegovim rečima, ranije se verovalo da prosperitet jednog naroda mora doći na račun drugog, ali je kroz saradnju shvaćeno da svi dele iste izazove i probleme. Čadež je izrazio optimizam da će slobodno kretanje radnika doneti brojne koristi, uključujući mogućnost obavljanja sezonskih poslova, smanjenje deficitarnih zanimanja i jačanje poverenja investitora, što će doprineti rastu ključnih sektora privrede.
Očekuje se da će slobodan pristup tržištu rada za oko 11 miliona stanovnika sprečiti dalji odliv mozgova iz regiona, nudeći mogućnosti za zapošljavanje i odgovarajući na sve veće zahteve kompanija za kvalitetnim kadrovima. Državljani Srbije, Albanije i Severne Makedonije koji žele da se zaposle u nekoj od članica Otvorenog Balkana ili su već našli poslodavca, potrebno je da registruju svoj ID broj putem elektronske platforme.
Postupak registracije je jednostavan i zahteva popunjavanje formulara na platformi eUprava, kao i priloženje važećeg biometrijskog dokumenta. Na osnovu dostavljenih informacija, nadležni organi generišu jedinstveni identifikacioni broj Otvoreni Balkan (IDOB). Nakon dobijanja ovog broja, zainteresovani mogu pristupiti portalu eUprave odredišne zemlje i podneti zahtev za slobodan pristup tržištu rada.
Nakon provere od strane odredišne zemlje, donosi se konačna odluka. Ukoliko je zahtev odobren, pojedinac može biti zaposlen pod istim uslovima kao lokalni državljani, i to za period do dve godine. Nakon isteka ovog roka, moguće je produženje radne dozvole.
Ova inicijativa je rezultat višegodišnjih napora da se prevaziđu administrativne prepreke i podstakne ekonomska saradnja među zemljama u regionu. Slobodno kretanje radne snage može značajno doprineti jačanju ekonomija zemalja članica, jer će omogućiti brže i efikasnije popunjavanje radnih mesta koja su u deficitu.
Pored toga, ovakva saradnja može doneti i kulturne koristi, jer će ljudi imati priliku da se upoznaju sa različitim običajima i praksama, što može dodatno obogatiti društvo. Ulaganje u ljudski kapital i omogućavanje mobilnosti radne snage može dovesti do stvaranja inovativnijeg i konkurentnijeg tržišta.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da će uspostavljanje jedinstvenog tržišta rada imati i dugoročne posledice na demografske trendove u regionu. Ako se stvore povoljne okolnosti za rad i život, mladima će biti lakše da ostanu u svom rodnom kraju, čime će se smanjiti odliv mozgova i podstaći ekonomski rast.
Na kraju, otvaranje tržišta rada je korak ka jačoj regionalnoj saradnji i razvoju, što može doneti koristi ne samo pojedincima, već i čitavim ekonomijama zemalja učesnica. Ovaj projekat je primer kako zajednički napori mogu dovesti do pozitivnih promena i unaprediti kvalitet života građana.
