Premijer Bugarske, Nikolaj Denkov, izjavio je da postoji mogućnost da se Bugarska neće pridružiti evrozoni 1. januara 2025. godine, kako je prvobitno planirano. On je za bugarski Darik radio izjavio da ciljni datum za uvođenje evra u Bugarskoj „nije svet“. Denkov ističe da je važnije imati jasan pravac i raditi na tome, nego držati se strogog datuma. On veruje da to donosi koristi biznisu, građanima i finansijskim institucijama.
Ova izjava bugarskog premijera dolazi nakon što je Evropska komisija pozvala Bugarsku i Hrvatsku da što brže usvoje evro. Međutim, Denkov je istakao da je potrebno vreme kako bi se obezbedilo da su uslovi za ulazak u evrozonu ispunjeni, i da to možda neće biti moguće do predviđenog datuma.
Bugarska je članica Evropske unije od 2007. godine, ali još uvek nije uvela evro kao zvaničnu valutu. Hrvatska je postala članica EU 2013. godine, ali takođe još uvek nije deo evrozone. Evropska komisija je pozvala obje zemlje da što pre pripreme svoje ekonomije za ulazak u evrozonu.
Međutim, Denkovovu izjavu neki smatraju kao proklamaciju nezavisnosti i suvereniteta, jer on ističe da Bugarska neće dozvoliti da joj neko propisuje rokove i uslove za pridruživanje evrozoni. On ističe potrebu za postepenim prilagođavanjem i reformama kako bi se osiguralo stabilno i održivo uvođenje evra.
Iako je planiranje pridruživanja evrozoni bilo deo ekonomske politike Bugarske i Hrvatske, izgleda da će ove zemlje pažljivo razmotriti sve faktore pre nego što donesu konačnu odluku. Promena kursa uvođenja evra može imati duboke posledice na njihove ekonomije, pa se očekuje temeljita analiza pre donošenja odluke.
Iako je uvođenje evra može doneti određene benefite, kao što su olakšavanje poslovanja sa drugim evrozonskim zemljama i jačanje poverenja u finansijski sistem, postoji i strah od gubitka suvereniteta nad monetarnom politikom. Neki se plaše da bi uvođenje evra moglo dovesti do gubitka kontrole nad vlastitom valutom i fiskalnom politikom.
Uz to, postoje i ekonomski izazovi koji prate uvođenje evra. Zahteva se sprovođenje rigoroznih ekonomskih reformi, smanjenje deficita budžeta i inflacije, kao i jačanje finansijske discipline. Ove promene mogu biti bolne i dugotrajne, a neke zemlje su se suočile sa recesijom i smanjenjem standarda građana nakon uvođenja evra.
S druge strane, zemlje koje su uvele evro imaju koristi od stabilnosti i predvidljivosti zajedničke valute, kao i lakše trgovine i investicija sa drugim evrozonskim zemljama. Takođe, pridruživanje evrozoni može biti znak poverenja investitora i međunarodnih partnera u stabilnost i snagu ekonomije.
U konačnici, odluka o pridruživanju evrozoni zavisiće od mnogo faktora, uključujući ekonomske, političke i društvene. Bugarska i Hrvatska će pažljivo razmotriti sve aspekte ove odluke pre nego što donesu konačnu odluku. Bez obzira na ishod, bitno je da se obe zemlje pridržavaju svojih ekonomskih reformi i nastoje da unaprede svoje ekonomije i standard građana.
