Ričard Čemberlen, poznati glumac, preminuo je proteklog vikenda, samo dva dana pre svog 91. rođendana. Uloga koja ga je najviše obeležila u njegovoj karijeri bila je lik sveštenika u mini seriji „Ptice umiru pevajući“. Ova serija je postala kultna i ostavila je snažan utisak na publiku, dok je Čemberlen stekao status „kralja mini serija“.

Rođen 31. marta 1934. godine u Los Anđelesu, Ričard je odrastao u Beverli Hilsu. Njegovo detinjstvo nije bilo lako, jer je njegov otac bio alkoholičar koji je psihički maltretirao svoju ženu i dvojicu sinova. Odrastajući u takvom okruženju, Čemberlen je često osećao neadekvatnost i pritisak da ispuni očekivanja svojih roditelja.

Nakon završetka srednje škole, Ričard je 1952. godine upisao Pomona koledž, planirajući da studira umetnost. Međutim, uspeh koji je postigao u jednoj pozorišnoj predstavi naveo ga je da se posveti glumi. Njegova karijera započela je u šezdesetim godinama, kada je postao poznat po ulozi u seriji „Dr Kilder“. Ipak, prava popularnost došla je tek osamdesetih godina, kada je igrao u mini seriji „Ptice umiru pevajući“, zajedno sa glumicom Rejčel Vord.

U ovoj seriji, koja je rađena po istoimenoj knjizi, Čemberlen je igrao ulogu oca Rafla, a serija je privukla oko 110 miliona gledalaca, postavivši je na vrh među televizijskim serijama svih vremena. Njegova uloga u „Ptice umiru pevajući“ učinila ga je srcelomcem legije ženskih obožavateljki, a njegov šarm i talent su privukli pažnju publike širom sveta.

Osim uloge u ovoj seriji, njegova filmska karijera uključivala je i mnoge druge značajne uloge. Igrao je u filmovima „The Madwoman of Chaillot“ (1969.) i „The Music Lovers“ (1971.), gde je igrao Petra Iljiča Čajkovskog, a smatraju se za jedne od njegovih najboljih uloga. Krajem 70-ih i početkom 80-ih, Čemberlen je nastavio da dominira televizijskim ekranima, igrajući u serijama kao što su „Šogun“ (1980.) i „Ptice umiru pevajući“ (1983.).

Iako je bio izuzetno popularan, Ričard Čemberlen je imao svoju privatnu borbu. Tokom svoje karijere, često je skrivao svoju seksualnost, iako su tabloidi pisali o njegovoj homoseksualnosti, koja je bila javna tajna u pozorišnom i televizijskom svetu. U svojim memoarima iz 2003. godine, Čemberlen je konačno otkrio da je gej, što nije iznenadilo mnoge, ali je šokiralo to da je to učinio tek u svojoj 68. godini.

U svojim memoarima, on je govorio o potrazi za unutrašnjim mirom i o svojoj dugogodišnjoj vezi sa producentom i režiserom Martinom Rabetom, sa kojim je bio zajedno od sredine 70-ih. Ova veza je bila izuzetno važna za Čemberlena, a zajedno su stvorili dom na Havajima, gde je Ričard na kraju i preminuo.

Ričard Čemberlen ostaje upamćen ne samo po svojim nezaboravnim ulogama, već i po hrabrosti da se suoči sa svojim unutrašnjim demonima i da živi svoj život sa istinom. Njegov doprinos industriji zabave i način na koji je povezao publiku sa svojim likovima zauvek će ostati urezani u sećanju mnogih.