Vladimir Kecmanović, otac dečaka Koste Kecmanovića, koji je 3. maja prošle godine izvršio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, optužen je za ozbiljna krivična dela. Kosta je tom prilikom ubio devetoro dece i školskog čuvara. Prema proširenoj optužnici, Kecmanović je tri puta vodio svog sina u streljački klub, gde mu je omogućio obuku i lično ga podučavao upotrebi vatrenog oružja. Ove aktivnosti su se odvijale uprkos Kosti psihičkom stanju, a otac je sam govorio o njemu kao o „psihopati“.
Miljana Kecmanović, Kostiina majka, znala je za očevu obuku, ali nije sprečila te aktivnosti. Otac je majci slikao i slalo video snimke sa vežbi gađanja, što ukazuje na ozbiljno zanemarivanje potreba deteta i njegovog emocionalnog stanja. U optužnici se navodi da su roditelji propustili da stvore uslove za moralni razvoj svog sina, kao i da ga usmere ka osnovnim društvenim vrednostima.
U postupku se ističe da Kosta nije izražavao svoja osećanja, što se pripisuje pritiscima koje je trpeo od majke, koja je od njega zahtevala najbolje rezultate u školi. Tokom svedočenja, Kosta je priznao da je bio precizan u gađanju i da je pogađao siluete ljudi. Takođe, okrivio je svoje roditelje za masakr, ističući da ne bi počinio zločin da njegov otac nije imao pištolje.
Otac Vladimir optužen je i za teško delo protiv opšte sigurnosti, jer je Kosti omogućio da se obučava u gađanju. U optužnici se navodi da je učio sina kako da diše i stoji dok puca, kao i da je Kosti omogućio da se upusti u aktivnosti koje su potpuno neprimerene njegovom uzrastu. Majka Miljana takođe je optužena za neovlašćeno držanje municije, pošto je njen DNK pronađen na čauri kod vrata kabineta istorije škole.
Postupak protiv Koste Kecmanovića uključuje i instruktora streljanja, Nemanju Marinkovića, koji se tereti za lažno svedočenje. Marinković je bio odgovoran za Kostiinu obuku i suočen je s ozbiljnim optužbama zbog svog učešća u ovom slučaju. Vlasnik streljane, Ratko Ivanović, sklopio je sporazum o priznanju krivice i dobio kaznu kućnog zatvora zbog davanja lažnog iskaza.
Ova tragedija, koja je potresla Srbiju, postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti roditelja i sistema za zaštitu dece. Kostiina sudbina i dalje izaziva zabrinutost, dok se javnost suočava s pitanjima kako sprečiti ovakve tragedije u budućnosti. Optužbe protiv roditelja i instruktora naglašavaju potrebu za pravilima i regulativama koje bi zaštitile decu od potencijalno opasnih situacija, kao i važnost emocionalnog i psihološkog zdravlja mladih.
