Američka autorka Trejsi Ševalije prvi put se pojavila na književnoj sceni 1997. godine sa romanom „Devičanski plavo“, koji je brzo osvojio čitaoce. Dve godine kasnije, njen drugi roman, „Devojka sa bisernom minđušom“, inspirisan poznatom slikom umetnika Johanesa Vermera, učvrstio je njenu poziciju kao jednog od najistaknutijih savremenih pisaca. Ovaj roman je postao bestseller, a Trejsi je nastavila da piše dela koja istražuju raznovrsne istorijske periode i nezaboravne likove. Njen najnoviji roman, „Ostrvo stakla“, odmah nakon objavljivanja postao je bestseller, smestivši se u Veneciju, na ostrvo Murano, i istražujući bogatu staklarsku tradiciju tog područja.
Trejsi Ševalije opisuje kako je bilo izazovno obuhvatiti svu kompleksnost venecijanske istorije dok je pisala roman. Venecija, kao grad sa bogatom i složenom istorijom, zahtevala je pažljiv odabir tema koje će biti obrađene. Pominje kako su neki događaji, poput kuge ili Napoleonovog osvajanja, bili očigledni za uključivanje, dok su drugi, kao što je priča o venecijanskoj umetnici stakla Mariji Barovijer, bili manje poznati, ali jednako važni za narativ.
Za Trejsi, Venecija predstavlja najlepši grad koji je ikada posetila. Opisuje je kao mesto puno mračnih prolaza i jedinstvenih arhitektonskih rešenja koja pružaju osećaj gubitka u prostoru i vremenu. Ova magija Venecije imala je značajan uticaj na njen pristup pisanju, posebno u načinu na koji su njeni likovi doživljavali vreme. Ideja da likovi ne stare istim tempom kao ostatak sveta bila je, kako sama kaže, „lukava, ali rizična“. Ovaj koncept je zahtevao dodatnu pažnju prilikom prekomponovanja romana kako bi čitaoci razumeli što se dešava.
Trejsi je takođe istakla da ne planira ponovo koristiti magični realizam na isti način, ali je otvorena za istraživanje novih stilova i tehnika u budućim delima. Obožava da meša stvarne istorijske ličnosti sa svojim izmišljenim likovima, verujući da na taj način njeni likovi postaju živahniji i realističniji. Pominje da svaka njena junakinja nosi delić nje, naglašavajući da se više poistovećuje sa tišim i suptilnijim likovima nego sa onima koji su glasni i impulsivni.
Povodom obeležavanja 25 godina od objavljivanja „Devojke sa bisernom minđušom“, Trejsi je prokomentarisala kako je taj roman značajno uticao na njenu karijeru. Ističe da je imala sreće jer su njene knjige, iako „tihe“, postale popularne. Ljubav čitalaca prema Vermerovoj slici i umetniku omogućila joj je da istražuje teme koje na prvi pogled možda nisu komercijalno privlačne, ali nose duboku emotivnu snagu. Njeni čitaoci imaju poverenje u njenu sposobnost da pronađe snažne priče.
Pisanjem, kako navodi Trejsi, doživljava i borbu i oslobađanje. U svojoj poruci čitaocima u Srbiji, pominje tople uspomene na posetu Beogradu pre pandemije, gde je dočekana s ljubaznošću i toplinom. Ljubaznost i gostoprimstvo koje je iskusila u Srbiji zauvek će ostati u njenom srcu.
Roman „Ostrvo stakla“ predstavlja još jedan korak u njenoj karijeri, oslanjajući se na bogatu istoriju Venecije i njen umetnički svet. Trejsi Ševalije nastavlja da inspiriše čitaoce svojim jedinstvenim pristupom pisanju i istraživanju ljudske duše kroz kroz prizmu istorije i umetnosti. Njen rad ne samo da osvetljava bogatstvo prošlosti već i pruža duboki uvid u ljudske emocije i iskustva, čineći je jedinstvenom glasom u savremenoj književnosti.
