Miljana Kecmanović, majka Koste Kecmanovića, dečaka koji je 3. maja 2023. godine izvršio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na beogradskom Vračaru, osuđena je na tri godine zatvora zbog zapuštanja i zlostavljanja svog sina. Ova presuda doneta je kao deo proširene optužnice, dok je njen suprug Vladimir Kecmanović dobio kaznu od 14 i po godina zatvora za izazivanje opšte opasnosti, kao i za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog sina.
Na izricanju presude, Vladimir Kecmanović je bio sproveden u pratnji policije sa lisicama na rukama. Tokom čitanja presude, držao je glavu pognutu i nije pokazivao znakove emocija, dok je Miljana Kecmanović, s druge strane, često prevrtala očima, što je izazvalo dodatnu pažnju prisutnih u sudnici. Presuda još uvek nije pravosnažna, te Kecmanovići imaju pravo na žalbu, o kojoj će odlučivati Apelacioni sud u Beogradu.
Sudnica je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a prisutni, među kojima su bili porodice i prijatelji nastradalih, dostojanstveno su slušali izlaganje sudije. Mnogi su plakali tokom izricanja presude, ali nije bilo negodovanja ili dobacivanja, što je sudija posebno naglasio zahvaljujući prisutnima.
Ispred Palate pravde, gde je izrečena presuda, održano je emotivno okupljanje porodica i prijatelja dece koja su stradala u masakru. Okupljeni su nosili bele ruže, simbolizujući tugu i ljubav prema deci koja su izgubila živote. Bele ruže položene ispred ulaza u sud postale su snažan simbol sećanja, podsećajući na duboku potrebu za pravdom i odgovornošću, naglašavajući važnost da se tragedija ne zaboravi.
Ova presuda predstavlja značajan korak ka pravdi za žrtve masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ali takođe podseća na bol i tugu koje porodice i prijatelji osećaju. Njihovo dostojanstvo i snaga su inspiracija za sve nas da se borimo za sigurnije okruženje za našu decu. Tokom 337 dana od tragičnog događaja, društvo je bilo fokusirano na pitanje bezbednosti dece i odgovornosti roditelja.
Kecmanovići su se našli u centru pažnje javnosti zbog stravičnog dela svog sina, koje je ostavilo duboke rane u društvu. Mnogi građani očekuju da će ovaj slučaj poslužiti kao opomena i podsticaj za jačanje zakonskih normi i sistema podrške za decu i porodice koje se suočavaju sa sličnim problemima.
Presuda roditeljima Koste Kecmanovića je samo jedan deo šireg pitanja o uzrocima nasilja među mladima, a društvo se suočava sa izazovima kako da zaštiti decu i obezbedi da se ovakve tragedije ne ponove. U tom kontekstu, okupljanje ispred suda i simbolične bele ruže postali su simbol nade i borbe za bolju budućnost.
